Приказивање чланака по тагу Dani državnosti Srbije

Александар Вучић и Милорад Додик у својој су декларацији написали: "Свесрпски сабор сматра да je Сретење 15. фебруар Дан државности Републикe Србијe и Дан државности Републикe Српскe који треба уједињено и заједнички прослављати."

Да извршимо реалну анкету у Републици Српској, сигуран сам да би одговори на питања о Дану државности Србије - који је то дан и зашто баш тај дан - били поражавајући.

Дан државности Србије
Сретење је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара. Установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав. Тај устав је суспендован након 55 дана.
Дан државности Србије иначе се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године. У периоду од 1990. до 2001. Дан државности Србије славио се 28. март, у знак сјећања на 28. март 1989. када је Скупштина СР Србије усвојила амандамне на Устав СР Србије и преузела законодавну власт над двјема својим покрајинама (Војводини и Косову и Меотхији). У периоду од 1945. до 1990. као једини републички празник у СР Србији обиљежаван је Дан устанка народа Србије, 7. јули, који је укинут 2001. године.

Историјски дани настанка Републике Српске

26. децембар:
26. децембра 1991. године на састанку у Предсједништву СФР Југославије политичари из БиХ, већином Срби, договорили су да сачувају савезну државу Југославију, останак БиХ у савезној држави Југославији и реализују вољу српског народа из БиХ да остане у савезној држави "са другим народима који то желе", показану на Плебисциту, одржаном 9. и 10. новембра 1991. године.

3. јануар:
3. јануара 1992. на великом скупу у Скупштини Југославије потписан је документ, Конвенција о Југославији, о очувању савезне државе Југославије и останку у њој народа који то желе.

9. јануар:
9. јануара 1992. године у Сарајеву је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији. Декларација није искључивала останак у Југославији муслиманског и хрватског народа из БиХ.

Сви дани, почевши од 26. децембра па све до 9. јануара су дани настанка Републике Српске. Наравно да се током тих дана морају спомињати 24. октобар 1991, 9. и 10. новембар 1991, и 28. фебруар 1992. године:

* 24. октобар 1991. године - као дан настанка Народне скупштине Републике Српске;
* 9. и 10. новембар 1991. године - као дани на којима је наш народ, на Плебисциту, дефинисао и утемељио своју будућу политику;
* 28. фебруар 1992. године - као дан у којем је Република Српска добила свој устав.

Ово што сам написао је необорива историјска истина! И мора опстати! И истина и Република Српска!

Ако причамо о потреби да обиљежавамно неки дан из наше историје - као дан српске слоге, запитајмо се који дан у историји нашег народа јесте једини дан стварне српске слоге?

Па, само 28. јуни 1389. године! Тог дана су се сви Срби подигли да на Косову сачувају Српство.
Међутим, наши непријатељи, не дозвољавајући српску слогу, и у тај дан су ставили камен раздора, проглашавајући једног од наших војсковођа и побједника у том дану, Вука Бранковића, за издајника.

Нажалост, Александар Вучић и његов политички савезник у 100-постотној предаји Косова кроз Бриселске споразуме, Милорад Додик, немају политички кредибилитет да причају о 28. јуну као Дану српске слоге.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 06. 2024)

Синоћ је господин Слађан Кандић, у свом коментару на моју објаву "Помјерили су Вучић и Додик камен из лежишта", (у којој сам упозорио да се "камен" - Република Српска - не смије помјерати из лежишта које се зове 9. јануар, јер, помјерен камен, је лако одгурати и разбити), поставио питање: "Шта нам је чинити?"

Шта нам је чинити?

Не смијемо дозволити да 9. јануар не буде дан државности Републике Српске! Потребно је да уведемо Дане Републике Српске, (јер се у једном дану није ни могло десити нешто велико и историјски важно за утемељење Републике Српске), у којима ћемо из свих могућих углова причати и објашњавати како су, и зашто су, Срби из бивше југословенске федерелане јединице СР БиХ морали да крену путем очувања своје слободе, одбране заједничке државе и, на крају, стварања државе властитог спаса - Републике Српске.

На тој политичкој платформи потребно је окупити већину народа и политичара, и ту платформу морамо "зацементирати". За сва времена!

Што се тиче "Дана Његошевих" у Црној Гори и Дана државности Србије - веселимо им се и славимо их као свијетле дане наше браће, јер су свијетли дани наше браће и наши свијетли дани. Сигуран сам да ће се и они веселити нашим свијетлим данима - Данима Републике Српске.

Значи, морамо престати са садашњом (под страном палицом изазваном) политичком подјелом на "власт" и "опозицију". Једина подјела у Републици Српској, ако се уопште може појавити у ситуацији коју сам описао, јесте подјела на оне који славе Дане Републике Српске и на оне који би да укину Дане Републике Српске. А унутар оних који свим својим бићем припадају Данима Републике Српске, а тиме и Републици Српској - бирајмо најбоље и најспособније.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 06. 2024)