Двије главне политичке теме у Републици Српској су доношење Изборног закона Републике Српске, те да ли ће САД и ЕУ успјети у својој накани да елиминишу из политичког живота свог некадашњег фаворита предсједника Српске Милорада Додика.
Присјетимо се, браћо и сестре, неспорних политичких детаља!
- Да није било мијешања управо САД и ЕУ у унутрашње ствари Републике Српске, никада Биљани Плавшић не би пало на памет да изврши пуч у Републици Српској и прегази све оне који су јој помогли да се вине у врх политике Срба у БиХ, а којима је (колико толико) била и ратни друг...
- Да није било тог уплитања САД и ЕУ у унутрашња политичка збивања у Републици Српској, Милорад Додик би постао премијер у Српској само у случају да његову малу странку, из неког разлога, прихвате бирачи у Републици Српској, претворе је у велику, и дају јој онолико гласова колико је потребно да може имати свог премијера...
- Да данас нема мијешања Сједињених Америчких Држава и Европске уније, наводно демократских држава, у политичка збивања у БиХ, односно у Републику Српску и у Федерацију БиХ - ниједној другој држави на свијету не би пало на памет да Републици Српској оспори право на организовање избора на властитој територији.
Закључићу: Мислим да никада повјереници Сједињених Америчких Држава и Европске уније не би били подршка Милораду Додику у преузимању власти у Републици Српској - да су знали да ће он једног дана постати легитимни предсједник Републике Српске и да ће се, као изабрани предсједник Републике Српске, залагати за најелементарнији демократски акт у државној јединици на чијем је челу - за њен изборни закон и за то да та државна јединица сама себи организује изборе. А истим тим повјереницима из САД и ЕУ, уста су пуна демократије.
Питам: Зашто САД и ЕУ, које се заклињу да његују демократију и демократске принципе, не желе да подрже вишестраначку политичку иницијативу која има огромну подршку народа у Српској, већ праве планове како са власти да скину предсједника Републике Српске и спријече Српску да организује своје изборе?
(Доктор Драган Ђокановић, 02. 04. 2024)