Прије два дана, 22. априла, у Бањалуци је обиљежен Дан града.

Да видимо зашто бањалучки политичари обиљежавају баш 22. април као Дан града!

Партизанске јединице су 22. априла 1945. године ушле у Бањалуку и ослободиле град од усташа и Нијемаца. То је историјски факат. Као што је и историјски факат да су партизанске јединице на власт у Бањалуку довеле комунисте. Комунисти су Бањалуком владали све до првих демократских вишестраначких избора 1990. године...

Историјски је факат да се већина Срба из Бањалуке на Плебисциту српског народа, одржаном у новембру 1991. године, опредијелила за останак у Југославији. Историјски је факат и да је већина Муслимана и Хрвата чињеницу да Срби желе останак у Југославији са Србијом и Црном Гором (и свима другима који то желе) - игнорисала и разбила Југославију на територији Босне и Херцеговине. Због разбијања Југославије на територији БиХ - већина Бањалучана је жељела да Бањалука буде град у новопроглашеној Српској републици БиХ (садашњој Републици Српској. И постала је Бањалука град у Републици Српској. Колико ја видим, већина Бањалучана воли Републику Српску.

Међутим, није ми јасно зашто Бањалучани, као дан града, не обиљежавају дан који има везе са Републиком Српском?

Обиљежавање 22. априла, као дана уласка партизанских јединица у Бањалуку и ослобођење Бањалуке од усташа и Нијемаца у Другом свјетском рату - може, наравно; Али, 22. април, као дан града Бањалуке у Републици Српској - подцјењивање је то Републике Српске.

Дан града Бањалуке требало би да буде дан у којем је одржана прва сједница Скупштине Бањалуке у Републици Српској, након које је у печат Бањалуке уписано и РЕПУБЛИКА СРПСКА!

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 04. 2024)