"Понос нашег народа почео је да клизи у провалију, јер водећи политичари падају на кољена...зашто?", написао је данас господин Живан Китић.
"Је ли власт од Бога? Ако није од Бога, шта нас обавезује да трпимо неправде? Ако је од Бога, јесу ли то неправде, или казна због виших циљева. Ако није, онда је нада мном и над тобом и над свима нама извршено насиље, и онда смо опет ми криви што га подносимо. Ако не заштитимо правду, правде неће бити. Не устајем против власти, али би ме стигла казна божија кад не бих проговорио против непријатеља вјере, а то је свако ко јој руши темеље. Ако их не спријечимо, охрабриће их наш страх, па ће чинити све веће зло, презирући и нас и божји закон. А можемо ли, смијемо ли то допустити?", тако је размишљао велики српски књижевник Меша Селимовић, а мени приватном поштом стигле те Мешине реченице, вечерас, из Бањалуке...
"Докторе, далеко је изборна 2026... Сада преузми, а кандидуј се кад год...", савјетовао ми је, прије пар дана, господин Марко Марковић.
Господине Марковићу, ја сам ту!
Шта ви мислите, браћо и сестре? Мораћемо да се покренемо, јер у Скупштини више не сједе представници наше политичке воље.
(Доктор Драган Ђокановић, 14. 05. 2024)