Два су нам питања, браћо и сестре, политички врло актуелна!
1. Зашто предсједник Србије, Александар Вучић, амандмане које је Црна Гора поднијела на текст "резолуције о Сребреници" назива "прљавом игром и перфидним триком", и зашто придаје толики значај евентуалном усвајању "резолуције о Сребреници" - када се сви одлично сјећамо колико је, лично Вучић, труда уложио да "Бриселским споразумима" буквално затрпа Резолуцију 1244 о Косову и Метохији и својим незнањем, или издајом, помогне Албанцима да стигну до 100% контроле територије Косова и Метохије?
2. Да ли су премијер Црне Горе Милојко Спајић и његов кабинет били у праву што су у име Црне Горе поднијели амандмане на текст "резолуције о Сребреници" који, како Спајић каже "разобличавају пропаганду етикетирања било ког народа"?
Колико год је битна функција предсједника Србије у политици Републике Српске, не могу а да не кажем да је Александар Вучић, када су у питању амандмани Црне Горе - потпуно у криву.
Врло је реална опција да ће "резолуција о Сребреници" бити усвојена на сједници Генералне скупштине Уједињених нација. Без амандмана Црне Горе та резолуција би постала платформа за бјесомучне атаке наших непријатеља (читај: бошњачких политичара) на Републику Српску.
Шта мислите, браћо и сестре, ко је, анализирајући ситуацију у БиХ и предвиђајући компликовање односа између бошњачких и српских политичара, осјетио потребу да "намигне" Црној Гори да поднесе споменуте амандмане, али и да изврши притисак на ауторе текста резолуције да без поговора прихвате приједлог из Подгорице да: "Кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може се односити на било коју етничку, вјерску или неку другу заједницу у цјелини" - и охлади усијане главе бошњачких политичара?
Мислим да су то урадили исти они који су прихватили мој приједлог, 1995. године, о одржавању нове мировне конференције о БиХ и уцртавању Републике Српске у свјетску мапу. Сједињене Америчке Државе!
Дакле, ако хоћемо да нашој дјеци не отежавамо будућност и да их не тјерамо из Републике Српске - будимо реални!
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 05. 2024)