Причам синоћ са једним пријатељем у Источном Сарајеву, дуго се знамо...

"Драгане, хоћеш ли се кандидовати за предсједника Републике Српске?", упита ме, након што ми је рекао да свако јутро прочита ово што пишем на мојој фејсбук страници.

"Да! Кандидоваћу се.", кажем.

"За кандидатуру је потребно много милиона. Највише новца иде за куповину бирача. Један политичар из Републике Српске рекао је да ће уложити 15 милиона конвертибилних марака у куповину спортских патика, прије избора бирачима ће дијелити лијеве патике, а када гласају за њега даће им и десне. Наши људи су се искварили, продају се по цијени од 100 до хиљаду марака, а ови који дају паре увели су и давање новца да се не гласа за тог и тог."

"Значи ли то, да ја са својом политичком причом о поштовању Устава Републике Српске, реформама здравственог и школског система, подршке развоју масовног спорта и подизању еколошких стандарда на виши ниво - немам никаквих шанси да постанем предсједник Српске, јер су сви бирачи у Српској већ купљени?"

"Ово што сам рекао је реално стање у Републици Српској."

"Кандидоваћу се за предсједника Републике Српске! Нећи дијелити ни патике, ни паре, али ћу врло прецизно објаснити како можемо стићи до Републике Српске којом ће њени грађани бити задовољни, а која неће бити трн у оку ни Запада ни Истока. Па, ком паре и патике, ком задовољни доктори и професори!"

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 06. 2024)

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 06. 2024)