У име грађана Републике Српске, а не питавши их прије тога, Јовичић Славко, Калабић Драго, Кузмановић Жељко, Марковић Милица, Продановић Лазар, Шаин Весна, Тодоровић Јован и Живковић Милорад из СНСД-а, те Милићевић Љиљана, Новаковић Момчило и Околић Марко из СДС-а, затим Докић Бранко из ПДП-а и Милашин Љиљана из ДНС-а, на 49. сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, одржаној 25. марта 2009. године, учествовали су у изгласавању амандмана на Устав БиХ, којим је почео званични скупштински процес успостављања Брчко дистрикта...

Ипак, без обзира на гласање у Представничком дому, могло је пет чланова делегације Срба, (делегације коју је изабрала Народна скупштина Републике Српске), да заустави усвајање амандмана којим Брчко пресијеца Републику Српску. Нажалост, Иванић Младен из ПДП-а, Копривица Зоран, Љубичић Драго и Мајкић Душанка из СНСД-а, заједно са Шараба Слободаном из СДС-а, на 27. сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, одржаној 26. марта 2009. године, и у том дому дозовољавају усвајање наведеног амандмана на Устав БиХ. Тако је настао Брчко Дистрикт БиХ, који је пресијекао Републику Српску и постао незаобилазни факат у свакој причи о територијалној организацији Босне и Херцеговине.

Мада на папиру стоји да је Брчко Дистрикт БиХ кондоминијум, (значи: сувласништво), Републике Српске и Федерације БиХ, у причи о градњи аутопута који би требало да повеже западни са источним дијелом Републике Српске, нереално је очекивати да Републике Српска на простору Дистрикта може градити аутопут у свом власништву, а један од разлога је и тај што у Дистрикту нема идентификованог дијела који је власништво Републике Српске. А и да постоји идентификовани српски дио Дистрикта, из објективних разлога била би лудост градити аутопут кроз градска насеља.

Како, онда, у оваквој ситуацији, ријешити проблем којег Република Српска има у разматрању планова за неопходно повезивање свог западног и свог источног дијела, аутопутем који би био у њеном власништву?

Одговор је: Ако не може кроз Брчко, теоретски гледано може изнад Брчког, или пак испод Брчког.
Вијадукт који би пратио десну обалу Саве и повезивао Републику Српску, или два тунела испод града чији би улази и излази били унутар територије Републике Српске, односно њеног западног и њеног источног дијела - могли би да буду рјешење.

Мислим да би много реалнија, а за грађане Брчког и кориснија, варијанта била градња тунела испод града.

Тешко да би Република Српска, у скорије вријеме, могла ући у један такав финансијски подухват, али би, користећи аргументацију из Дејтонског споразума да има право на територијални континуитет, могла почети да ради на припреми пројектне документације за градњу тунела, и добијања политичке подршке (од држава које су гаранти Дејтонског споразума) за повезивање својих територија, градњом властитог аутопута.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 08. 2024)