Прије неколико дана сам писао о неопходности изградње аутопута испод Брчког и повезивања западног и источног дијела Српске, једном таквом саобраћајницом.
Некад у ово доба 1992. године, кренуо сам са Пала, у име предсједништва Републике Српске, у Аутономну регију Крајину, у њен главни град Бањалуку. Требало је да обавимо посао организовања сједнице скупштине Општине Бањалука као општине у Републици Српској, и тим чином ставимо до знања да Аутономна регија Крајина више не постоји - односно да је Република Српска заживјела и на тој територији.
Успјели смо у томе.
Нажалост, послијератни српски политичари, већином из те некадашње Аутономне регије Крајина, усвајањем амандмана на Устав БиХ и проглашењем Брчко дистрикта, довели су Републику Српску у врло незавидну ситуацију: Република Српска нема своју саобраћајницу која повезује њен западни и источни дио.
Без такве саобраћајнице, Република Српска, ако је посматрамо као некретнину, има много мању вриједност него да постоји саобраћајница која повезује њен западни и источни дио и која је у њеном 100%тном власништву.
С обзиром на то да сам најавио могућност свог кандидовања за предсједника Републике Српске; те да сам човјек који не трпи површност и импровизације, човјек који није склон лажним обећањима и сијању илузија зарад јефтиних политичких поена и личне материјалне користи - у свакој општини западног дијела Српске истицаћу постојање тог проблема, с намјером да га и ријешимо.
Сигуран сам да су људи - из Бањалуке, Приједора, Добоја, Петрова, Теслића, Мркоњић Града, Језера, Шипова, Кнежева, Петровца, Горњег Рибника, Котор Вароша, Челинца, Новог Града, Крупе на Уни, Оштре Луке, Костајнице, Козарске Дубице, Лакташа, Прњавора, Србца, Дервенте, Брода, Вукосавља, Доњег Жабара, Шамца, Модриче, Пелагићева - било да живе у побројаним општинама или у иностранству, довољно моћни и спремни да још једном "залегну" за КОРИДОР ЖИВОТА. Овај пут не са оружјем у руци, већ са лопатом и новцем - да градњом саобраћајнице АУТОПУТ ЈЕДИНСТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (испод Брчког) себи и својој дјеци омогуће што безбједнији живот и сигурнију будућност, те значајно повећају вриједност и својих некретнина и Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 31. 08. 2024)