"Докторе, ја сам спреман да Вам помогнем ако се кандидујете за предсједника Републике Српске!", каже ми, јуче ујутру, господин С.Ж. Сједили смо у башти кафића, у близини зграде бијељинске скупштине.
"Ви мислите да је мени потребна помоћ да бих постао предсједник Републике Српске?", упитах га.
"Не мислим! Нисам се прецизно изразио. Ту сам, у Бијељини, за Вас, да учиним колико могу."
"Хвала Вам! Радујем се сваком новом савезнику, на том путу!"

"Драгане, јеси ли чврсто одлучио да се кандидујеш за предсједника Српске?", пита ме, јуче, приликом повратка из Бијељине, мој дугогодишњи пријатељ из Зворника, Неђо, власник познатог ресторана у том граду.
"Скоро да јесам!", кажем му.
"Драган је познат и признат у овом граду. Ваши родитељи су оставили дубок траг у Зворнику! Зворничани о њима мисле све најљепше", каже Неђо, окрећу ћи се у правцу Николе и Александра.

Провели сам јучерашњи и прекјучерашњи дан у Власеници, Бијељини и Зворнику. Драгана, Никола, Александар и ја. Стандардна екипа Ђокановића. Вријеме је било дивно.

Људи чули за моју кандидатуру за предсједника Републике Српске и интересују се да ли ће до ње, за двије године, и доћи.

Како сада ствари стоје - хоће! Све иде како сам планирао.

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 09. 2024)