"Етничке регионализације за нас нису биле прихватљиве.", признао је Алија Изетбеговић, у интервјуу обављеном 2008. године, разлог због којег није прихватио Кутиљеров план већ се опредијелио за рат.

Иако је рат завршен Дејтонским споразумом који је учврстио етничке подјеле у БиХ, бошњачки политичари још увијек нису у стању да се одвоје од политичких ставова Алије Изетбеговића, упорно покушавајући да омаловаже етничку регионализацију и наметну централистичку државу.

Велики су противници Републике Српске, рекао бих да су и непријатељи Републике Српске, и чине све да јој умање државну вриједност. Инструменти које користе у том свом антисрпском раду су Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Уставни суд БиХ и Централна изборна комисија БиХ, а подршка им је све ове године стизала од једног броја Западних земаља.

У прилог им је ишло и дјеловање српских политичких странака из Републике Српске, које су издигле изнад Републике Српске и на своју руку раде и гласају у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. 
Од првих послијератних избора одржаних 1996. године, па све до ових посљедњих одржаних 2022. године, занемарују чињеницу да је ЈЕДИНА ПОСТИЗБОРНА ОБАВЕЗА Републике Српске, (по Дејтонском споразуму), СЛАЊЕ СРПСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ. И све што је требало да се договара на нивоу БиХ, морало је да се договара САМО у Дому народа.

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 10. 2024)