У јучерашњој објави "Само је Дом народа Дејтонска обавеза Републике Српске" написао сам да српске политичке странке из Републике Српске, на своју руку конституишу Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, те да самовољно раде и гласају у том Представничком дому...

 

Зашто су СДС, ПДП, СНСД и још неке мање српске политичке странке из Републике Српске, све ове године, то чиниле? Из којих политичких центара им је сугерисано да то раде? Или је, ипак, у питању идеолошка заслијепљеност некадашњих функционера и активиста Савеза комуниста БиХ који су се изненада докопали Срба? А можда је пресудила њихова интелектуална инфериорност у односу на Изетбеговиће, Силајџића и Лагумџију?

 

Једини политички центар у којег су политичари из Републике Српске годинама били "загледани" је Београд. А каква се политичка памет налази у Београду могли би посвједочити Срби из Републике Српске Крајине и Срби са Косова и Метохије... Е, таква памет и могла је да политичаре попут  Крајишника, Бухе, Иванића, Калинића, Додика, Босића и Шаровића наговори да политички и економски просперитет за Републику Српску потраже у Сарајеву код Изетбеговића, Силајџића и својих бивших партијских другова на челу са Лагумџијом.

 

Разултати такве памети и доношења погрешних одлука најпрецизније се могу видјети у статистичким подацима о становништву Републике Српске и кредитном задужењу Републике Српске: народа је све мање а дугови су све већи, Дејтоном добијеног државног капацитета Републике Српске и демократије у њој све је мање а Представничког дома БиХ, Централне изборне комисије БиХ и Нијемца Кристијана Шмита све је више. Чак и НАТО-ве Оружане снаге БиХ постају саставни дио "демократског" изборног процеса...

 

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 10. 2024)

 

Напомена: Фотографисано у Требињу - Република Српска