Најавити кандидатуру за предсједника Републике Српске, значи имати план за Републику Српску.
Синоћ је актуелни предсједник Српске Милорад Додик потврдио да ће бити кандидат СНСД-а за предсједника Републике Српске на изборима за двије године. С обзиром на то да се ради о предсједнику највеће и најбогатије политичке странке у Српској, политичару са великим политичким искуством, са јаким везама по Србији, Мађарској и Русији, са невиђеном способношћу идеолошког трансформисања, те великом породичном богатству - рекло би се да је већ све одлучено што се тиче тих предсједничких избора, за које сам и ја заинтересован, а који ће бити одржани за двије године

Ја 100% припадам Српској! Никада се нисам огријешио о њу. Копао сам јој извор, сређивао и учвршћивао корито за њен вјечан ток. Описао сам то у својој књизи "Република Српска од идеје до Дејтона", која ће се ускоро појавити и у званичном издању "Едукатора", издавача којег смо створили моја супруга Драгана, наши синови Александар и Никола, и ја. Тако да ће историја стварања Српске, писана из прве руке, по принципу "ни по бабу ни по стричевима", постати доступна свима онима који желе знати истину о нашем морању да створимо државу у којој ћемо моћи да мирно и успјешно живимо. И ми и наши потомци!

Република Српска јесте уписана у велике међународне књиге и обезбијеђено је њено трајање. Међутим, те међународне књиге не могу нам обезбиједити успјешан живот, ни нама ни нашим будућим генерацијама. То је на нама да учинимо. А много тога зависи од првог међу нама, од предсједника Републике Српске.

Политичар којег сам споменуо на почетку ове објаве хвали се да успјешно побјеђује на изборима већ 20 година. То му се не може оспорити. Као што му се не може оспорити ни успјех у личној политичкој каријери, а ни у породичном животу. Међутим, треба ли му, на предстојеће двије године актуелног мандата, додати још четири године, питам вас?
Ја му их не желим да дам, а имам испред себе двије године да и вас, драга браћо и сестре, увјерим да ћемо заједно морати у нову политику Српске, јер нам празне улице, и те како, пријете.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 10. 2024)