Један од коментара на моју јучерашњу објаву "Пријете нам празне улице!", гласио је: "Политичка проституција је кључ успјеха. Треба све поткупити, подмазати, гласове платити, од пиве пред трговином па даље. Анализирајте јутрос локалне изборе у својој мjесној заједници. Све купљено. Нема крађе. Такви смо."

У одговору сам написао: "Сигуран сам да је већина Срба против праксе коју су успоставили политички креатори празних градских улица, а пуних властитих џепова. Нажалост, нисмо могли избјећи ни ту политичку фазу дивљег капитализма: уложе новац у бираче а добију много више из буџета, од провизија, 'награда'..."
Додао сам и да сам сигуран да, то зло, Срби могу да побиједе.

Стварно тако мислим! Можемо ми изаћи на крај са таквим негативностима у нашем друштву.
Потребно је да о томе разговарамо, пишемо, анализирамо куда то води и рјешење ће доћи.

И свештеници Српске православне цркве морали би да се укључе у рјешавање овог проблема. Дужни су чистој српској политици, јер је чиста српска политика помогла Српској православној цркви да се нађе на друштвеној позицији на којој се сада налази. Било је то деведесетих година прошлог вијека и свега тога морали би да се сјећају у Српској православној цркви. Корупција која разара наше друштво, која чисту српску политику претвара у наивну работу, проблем је и наше Цркве.

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 10. 2024)