С обзиром на то да ја никада нисам бјежао од разговора и на најделикатније теме, ред би био да након јучерашњих објава и ја изнесем своје мишљење о двојици "истакнутих личности" из историје Републике Српске, наведених и у уџбенику Историје за девети разред основне школе у Републици Српској.

Без икакве сумње, због својих позиција у државној и војној структури Републике Српске, били су истакнути појединци током стварања и брањења Републике Српске. Дјеловали су и позитивно и негативно.

Од јесени 1994. године, заједно са посланицима Народне скупштине, постали су главни кривци за продужетак рата и, због позиција на којима су били, сносе највећу одговорност за све жртве које су се десиле од тада па до краја рата.
Младићева кривица је за нијансу мања јер није доносио наредбе. Међутим, од јесени 1994. године, након што је власт Републике Српске одбацила сваку сарадњу са чланицама Контакт групе у мировном процесу и остала без четворогодишњег легалитета добијеног на изборима у септембру 1990. године, Младић је могао да има покриће за пресуђујућу улогу у завршетку рата и спрјечавању даљњег страдања војника, цивила и губљења значајног дијела територије Републике Српске. Умјесто тога, донио је одлуку да се уклопи у Караџићево окружење и да под његовом командом дочека крај рата.

У љето 1995. године, након измјештања комплетног цивилног муслиманског становништва из Сребренице са територије Републике Српске и стријељања заробљених припадника 28. дивизије из Сребренице, Хашки трибунал, формиран од стране Уједињених нација, и против једног и против другог подиже оптужнице, теретећи их за најтеже ратне злочине.
Побјегли су након рата у Србију, тамо се скривали, а онда их је Полиција Србије ухапсила и изручила Хашком трибуналу.

Чињенице су то, и оне, као такве, морају имати своје мјесто у уџбеницима историје у Републици Српској.
Наравно то је само дио историјске слике Републике Српске, која мора бити цјеловита и садржајна. Атаци на Југославију, Југословенску народну армију и на Србе морали би бити прецизно описани у сваком уџбенику историје у Републици Српској.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 10. 2024)