У својим коментарима, и јавним и приватним, наши људи ми револтирано пишу о томе да се само Србима судило у Хагу и Суду БиХ. Убијеђени су да су ти судови настали само да би судили Србима. "Зашто није осуђен Алија Изетбеговић, он је кривац за рат"; "Зашто није пресуђен Насер Орић, јер је у највећем броју случајева он предводио припаднике 28. дивизије из Сребренице приликом њихових упада у српска села и злочина које су починили у њима? "; "Зашто су само српски предсједници и српски генерали на оптуженичкој клупи?", најчешћа су питања.

Одговорићу овако, путем нове објаве!
Нико нама не брани да ми у својој историји наведемо и опишемо све оно што је наш народ доживио. Међутим, у случају уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Српској, бошњачки политичари, видјевши реалну шансу да у свом бирачком тијелу приграбе плусеве, поднијели су захтјев за стављањем ван снаге споменутог уџбеника у којем се спомињу Караџић и Младић као "истакнуте личности" у претходном рату. Као основ за тај захтјев послужиле су им пресуде Хашког трибунала и Резолуција УН-а о Сребреници...

Наравно, јасно је мени да они својим захтјевом желе да "убију више мува једним ударцем". И да напакосте Републици Српској, али и да Уставни суд БиХ, (колико год да је он "крњи" у српским очима), свијету представе као позитивно правосудно тијело које поштује Устав БиХ и међународна правна акта.

Међутим, тај бошњачки захтјев крњем Уставном суду БиХ, није био основна идеја покретња мојих посљедњих објава. Мене занима зашто су из Републике Српске хтјели да се то деси? Е то је била моја основна идеја. Зашто је неко у Бањалуци одлучио да у дневно-политичко блато убаци махање пресуђеним Караџићем и пресуђеним Младићем? Ако је неко био толико наиван да помисли да ће реченице, из уџбеника Историје за девет разред основне школе, промаћи (пре)будним бошњачким политичарима - сада се разувјерио. Ипак, сигуран сам у то, овдје наиве нема ни у траговима, јер превише добро познајем наше владајуће политичаре и њихове подлости. Синоћ сам навео да сам скоро убијеђен да је Милорад Додик одлучио да принесе "жртву" Западу и "Сарајеву", не би ли се ослободио процеса на Суду БиХ и, на тај начин, опстао на политичкој сцени. Остајем, и даље, при тој процјени.

Морам и да кажем да су ми коментари читалаца на претходне објаве били од велике корисни и допринијели да споменем 1994. годину. Догађаје из године (1994) у којој сам напустио власт Републике Српске, и у којој су каријере Караџића и Младића кренуле странпутицом, описаћу у наредним објавама.
С поштовањем!

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 10. 2024)