Да јутрошњом објавом завршим свој тродневни осврт на ЗАВНОБиХ, чијег су се датума одржавања бошњачки политичари докопали, игноришући чињеницу да њихови преци, тог 25. новембра 1943. године, нису били на страни Родољуба Чолаковића, Ђуре Пуцара, Војислава Кецмановића и других организатора ЗАВНОБиХ-а који су жељели да граде Босну и Херцеговину равноправних народа, у саставу ослобођене демократске и федеративне Југославије.
Јасно је мени зашто то бошњачки политичари раде, као што ми је јасно и зашто су њихови преци увијек били на страни окупатора. Међутим, није ми јасно зашто су Ђуро Пуцар, Родољуб Чолаковић, Војислав Кецмановић, Рато Дугоњић и други Срби комунисти, прваци тог ЗАВНОБиХ-а, двије године након окупације и након двије године масовног убијања Срба у усташкој НДХ, онако снажно мрзили Краљевину Југославију, у којој су Срби ипак били своји на своме и слободни?
(Доктор Драган Ђокановић, 27. 11. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1294-snaslo-nas-je-dabogda-imali-pa-nemali
