У августу 1992. године, након неколико неуспјешних покушаја мојих претходника, успио сам да урадим нешто што је постало историја Источног Сарајева, града у којем живим.

Успио сам да у ратном хаосу, у Републици Српској наметнем идеју формирања општинских цивилних власти од одборника изабраних на првим вишестраначким изборима у БиХ, одржаним 1990. године.
Позвали смо одборнике које смо могли да пронађемо; Формирали скупштине општина од њих и, први пут у историји Републике Српске, изабрали извршне општинске власти (на тим скупштинским сједницама). Конституисањем општинских скупштина није само почело стварање државе на терену, него је почело и признавање Републике Српске од стране демократски изабраних представника у локалним заједницама.

Водио сам тај посао у Зворнику, Скеланима, Братунцу, Шековићима, Власеници, Бањалуци и (садашњем) Источном Сарајеву. Помогао сам да се стигне до општинских скупштина у Дервенти и Броду. У пусте општине, Дервенту и Брод, морали смо прво да вратимо становништво, па је прилично дуг пут био док се није стигло до тренутка организовања општинских скупштина.

Ових дана сам, у мом Источном Сарајеву, доживио сатисфакцију! И срећан сам ради тога! Постављена је видео табла на којој грађани могу да прочитају ко је организовао прву цивилну власт у овом граду.

Могле би то да ураде и друге побројане општине! Ништа није пало са Марса. Сваки посао везан за Републику Српску неко је обавио.

И Бањалука би могла да се присјети своје прве сједнице скупштине општине у Републици Српској. До мог доласка била је сједиште Аутономне регије Крајина, и општина у БиХ. А када сам отворио прву сједницу скупштине Општине Бањалука рекао сам да ће она, од тог дана, у свом печату имати натпис: Бања Лука - Република Српска. Историја је то Бањалуке.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 11. 2024)