"Стигао сам кући. Предстоји ми период рехабилитације и опоравка.", дио је изјаве коју је написао предсједник Српске Милорад Додик, по повратку кући, а након обављене операције у Београду.

Како је све почело?

"Предсједник је већ дуже времена имао акутни проблем са помјерањем дијелова желуца кроз отвор за једњак на дијафрагми у грудни кош. Јуче је имао јаке болове због чега је хитно хоспитализован у Београду, где је инсистирано на оперативном захвату.", било је саопштење из Кабинета предсједника Републике Српске. Ово "акутан проблем" не иде уз "дуже времена", али да то занемаримо, Милорад Додик је очигледно осјетио јак бол у предјелу груди и стомака и, не губећи вријеме у Бањалуци, превежен је у Београд. Сигурно хеликоптером. У Београду су му, након прегледа, рекли да је неопходна операција на једњаку и желуцу.

Вјероватно се радило о лапароскопској методи оперативног третмана, с обзиром на то да је предсједник Српске, само неколико дана након операције, отпуштен из болнице.

Да се вратим на Саопштење Кабинета предсједника у којем се каже да је предсједник "дуже времена имао проблем са помјерањем дијелова желуца кроз отвор за једњак на дијафрагми у грудни кош". За боље разумијевање цитиране реченице, да напишем да је једњак орган смјештен изнад дијафрагме, у грудном кошу, а желудац се налази испод дијафрагме. Храна из једњака "клизи" низ једњак према желуцу управо кроз поменути отвор. Болови у једњаку и желуцу заиста могу бити јаки и могу уплашити и оног који их осјећа као и људе који су уз њега. Знајући "дуже времена" за наведени здравствени проблем који је мучио предсједника и сумњајући да су и ти акутни болови који су, тада, наступили због познатих разлога, а свјесни да у УКЦ Републике Српске нема стручњака за лапароскопску методу операције Додиковог здравственог проблема, одлучују се за одлазак у Београд код доктора којег већ познају, јер повремено ординира и у невесињској болници. Ако све скупа није сценарио, ово би могла да буде реална реконструкција оног што је претходило одласку у Београд, на операцију.

Зашто операција ако су и ти болови, ма колико да су били јаки, могли да се купирају (пресјеку) и у УКЦ, јер, како написаше из Кабинета, "трају дуже времена", значи да их је било и раније?

Вјероватно је политички тренутак у којем се предсједник нашао, (није му одговарало да буде у Српској тих дана и због суђења у Сарајеву, али и због плана владајуће коалиције да нанесе финансијску штету градоначелницима Бањалуке и Бијељине, а не вјерујем ни да се све десило без договора са Вучићем којем је такође одговарала "фрка" у Српској не би ли пажњу своје јавности скренуо са актуелних проблема које има у Србији), био пресудан да се баш ових дана обави операција. Да се разумијемо, операција је, (иако је нема без пријетњи од компликација), ипак право рјешење за проблеме тог типа. Поготово лапароскопски, јер нема великих резова, остају мањи ожиљци, а и много брже се човјек враћа нормалним активностима.

Да ли је Додик могао проћи без операције?

Могао је. Морало му се прво помоћи лијековима (аналгетицима и лијековима који снижавају садржај киселине у желуцу), а онда је требало да услиједи промјена начина живота. Промјена начина живота је прва линија лијечења и укључује избјегавање хране која погоршава симптоме, посебно узимање те хране касно увече. С обзиром на вишак килограма, било је неопходно и да их скине.

Операција је, ипак, боља варијанта неголи узимања наведених лијекова до краја живота. Нарочито за Додика који није тип човјека који би поштовао упутства о здравом начину живота.

Како се изводи лапароскопска операција на једњаку и желуцу?

Изводи се под општом анестезијом и обично траје један до два сата.
Хирург направи неколико малих отвора на стомаку да кроз њих убаци хируршке инструменте заједно са камером како би могао да види унутрашњост простора у којем ће да обави операцију. Након тога се фокусира на мјесто оперативног захвата.

У Додиковом случају, наравно ако је све онако како је писало у Саопштењу његовог Кабинета да су му се "помјерали дијелови желуца кроз отвор за једњак на дијафрагми", хирург је морао да сашије дио дијафрагме како би смањио величину рупе кроз коју једњак (са храном) пролази, односно кроз коју су му се "помјерали дијелови желуца" у правцу грудног коша. Након тога је умотао и зашио горњи дио желуца око доњег дијела једњака да би поновно створио ефекат вентила.

Да ли је операција била компликована, као што, ових дана, тврде званичници Републике Српске?

Ако је уопште било операције, морала је да буде компликована, јер се све десило напрасно. Додик се уопште није припремао за операцију, а да јесте морао је да смањи тјелесну тежину и да смањи величину јетре. Јетра је велики орган који треба да се подигне да би се операција безбједно обавила. Ако је јетра мања, смањује се ризик од компликација као што је крварење. Није ни редовно вјежбао, јер се није "скидао" са телевизије.

Које ће имати проблеме након операције?

Требало би да буде у могућности да се врати на посао за неколико недјеља, у зависности од тога колико му се жури да се појави на послу. Операција коју је имао је изванредна прича за одуговлачење судског процеса у Сарајеву. Имаће отежано гутање бар неколико мјесеци, па се због тога може "вадити" и да није у стању довољно добро да говори. Међутим, ту ће већ имати проблем, ако има проблеме са гутањем почеће да губи килограме и то ће се примијетити, а ако не може добро да говори, сви ће чути да има и тај проблем па ће му савјетовати да се ни на телевизији не појављује. Али, хоће ли Додик моћи без своје телевизије? Или ће, пак, напрасно оздравити чим Трамп преузме дужност у САД, надајући се да ће га предсједник САД рехабилитовати.

Све у свему, прихватам да се операција десила и желим Милораду Додик потпуни оправак! Нисам написао да му желим брзи опоравак, јер му брзи поравак није ни потребан, из више разлога.

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 12. 2024)