Из приватне поште: "Поштовање докторе, занима ме како може у Београду да се дође до Ваше књиге "Република Српска, од идеје до Дејтона"...?
Мој покојни отац познавао је Вашег оца Ђока и Вас као јако малог како сте читали новине у Неџарићима, претпостављам... Како год, са задовољством ћу прочитати књигу, тема је увек занимљива и емотивно важна. Поздрав!" (О. Ђорђе)
Дирнула ме ова порука! Потсјетила ме на најраније дјетињство, на Неџариће, на сањкање низ Мојмило, на трамвај из Неџарића којим сам као дјечачић, предшколац, сам самцат, редовно читајући новине, ишао према хотелу Европа у којем је радио мој покојни отац Ђоко.
О том мом читању новина, причало се.
"Ради се о дјетету које не можеш одвојити од новина!"
"А како ћете знати шта се дешава у свијету, ако не читате новине?", био је мој одговор на питање шта је то мени толико интересантно у новинама.
Десетак година касније, у првом разреду гимназије појавио се и први чланак о мени, у сарајевском Ослобођењу. "Цераровим стопама", гласио је наслов тог првог новинског чланка о младом сарајевском гимнастичару Драгану Ђокановићу.
Након тих првих спорстких чланака, годинама касније, ређали су се чланци о мени као педијатру, као политичару, као гимнастичком тренеру.
Дјечак који је као предшколац читао новине у кући, у трамвају, у башти хотела Европе, у Паркуши, на клупи испред Паркуше, написао је, неколико деценија касније, књигу "Република Српска од идеје до Дејтона". Реално и поштено је написао. "Ни по бабу, ни по стричевима", са бројним фотографијама и вјеродостојним документима. "Ово је историја из прве руке! Такве књиге су ријеткост!", рекао је господин Ладислав, из Сарајева (не могу, нажалост, у овом тренутку да се сјетим његовог презимена. Ладислав је, иначе, велики љубитељ читања књига, а бави се и њиховим уређивањем. Моју књигу му је поклонио наш заједнички познаник и некадашњи директор Народног позоришта у Сарајеву.
Рецензије на књигу "Република Српска од идеје до Дејтона" написали су моји ратни сарадници, први предсједник Владе Републике Српске Бранко Ђерић и његов насљедник на функцији премијера Српске Владимир Лукић. А и не постоји трећа особа којој бих понудио да напише рецензију на ову непатворену историју Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 23. 12. 2024)