Читам посљедњих дана са колико жеље и са каквим жаром људи из руководстава највећих политичких странака из Републике Српске причају о свом учешћу у вршењу власти у Сарајеву, на нивоу Босне и Херцеговине - и питам се: "Зашто траже хљеба преко погаче?"

Исто питање, "Зашто траже хљеба преко погаче?", намеће ми се кад' год видим људе из врха власти Републике Српске да се мијешају у изборе у Србији.

"Траже хљеба преко погаче" народни је израз за људе који су похлепни. Народ, тим изразом, упозорава похлепне појединце да то не чине, да не траже хљеба преко погаче, јер ће на крају остати и без погаче и без хљеба.

Због похлепе српских политичара из Републике Српске, Републике Српске, као државе, све је мање. Тражећи хљеба по Сарајеву и Београду, све им је мање погаче у Републици Српској, јер је све мање Републике Српске.
Како то не виде?

Никада политичари са садашњег простора Републике Српске не би могли постати неки фактор за Сарајево и у Сарајеву, да нема Републике Српске. Нити би их било који властодржац из Београда погледао, да нема Републике Српске.
Међутим, они то не разумију, већ настављају да и даље траже "хљеба преко погаче", и у Сарајеву и у Београду.

Да се разумијемо, не би мени њих било жао да остану и без хљеба и без погаче! Само бих прокоментарисао: Сами пали, сами се убили. Међутим, не допадају ми се пријетеће посљедице њихове похлепе, а оне су већ видљиве широм Републике Српске. Остаје се без погаче (Републике Српске), тако да њихове одласке "по хљеб" у Сарајево и у Београд - и те како скупо плаћамо.

Морам да упозорим: Заштитимо нашу погачу и окупимо се око Ње!

(Доктор Драган Ђокановић, 05. 02. 2025)