У какву је ситуацију, а све због успостављања личне власти у Републици Српској и преузимања апсолутне одговорности, себе довео предсједник Републике Српске Милорад Додика, показује сљедећа ситуација: "Љекари напуштају Источно Сарајево и одлазе у Сарајево, на много боље плате. Како мислите ријешити тај проблем?", питали су Додика политичари из СДС-а, прије пар дана у Источном Сарајеву, на трибини коју је организовао Додиков СНСД.

О томе шта се причало на трибини, сазнао сам након повратка из Љубиња и Берковића. У Љубиње и Берковиће, Драгана, Никола, Александар и ја смо отишли да тамошњим библиотекама поклонимо по двије књиге "Република Српска од идеје до Дејтона".

Проблем одласка љекара из Источног Сарајева у Сарајево заиста постоји. Главни разлог одласка је новац. Наиме, мјесечне плате које примају доктори у Сарајеву значајно су веће од плата које примају доктори у Источном Сарајеву, а који тим новцем не могу да плате кирију за изнајмљени стан и квалитетнију храну.

"Не можемо их спријечити да иду. Ако могу поднијети да раде тамо, шта можемо, нека раде. Биће љекара и овдје. Плате докторима у Источном Сарајеву су исте као и докторима у свим другим дијеловима Републике Српске.", одговорио је Милорад Додик, начелнику Општине Источна Илиџа Маринку Божовићу. Поред Додика, за радним столом трибине, сједили су градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и начелник Општине Источно Ново Сарајево Јован Катић.

Да сам ја водио ту трибину, умјесто Милорада Додика, упитао бих Маринка Божовића: "А шта сте Ви, начелниче Божовићу, урадили по том питању? Јесте ли питали љекаре зашто одлазе?" Наравно да бих исто питање поставио и Јовану Катићу и Љубиши Ћосићу.

Десетине и десетине нових зграда су изграђене у општинама Источног Сарајева. Међутим, нисам чуо да је нека од општина овог града, са свим својим начелницима и градоначелником на челу, била заинтересована за рјешавање стамбеног питања докторима, који су са стране дошли у Источно Сарајево да раде, и на тај начин их приволи да остану да, примјера ради, раде у Касиндолу, Војковићима, или на Јахорини.
А стан и плату од које може да се живи - нико не напушта, па не би ни љекари.

Дакле, Божовићу, а односи се и на Катића и Ћосића, да сам вам ја предсједник Републике, не да ми не бисте смјели поставити такво питање, него бих ја вас, као предсједник, изложио на стуб срама да вас народ гледа као неспособњаковиће. Или можда нисте неспособњаковићи, већ сте станове и новац којим бисте могли да ријешите питање здравства и школства у Источном Сарајеву преусмјерили у неком другом правцу?
И то бих вам открио!

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 02. 2025)