Два примјерка моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона" од данас се налазе и у Народној библиотеци у Милићима.

С обзиром на то да се моја књига бави и ратним временом, испричаћу вам једну причу у којој се спомињу Милићи.
Зове ме Јевто Суботић, тадашњи генерални директор Глинице из Зворника, да се пожали да има великих проблема са набавком боксита из Милића. Претходно је црногорска лука Бар, у коју је за Глиницу стизао боксит из увоза, а све због санкција СР Југославији, остала без бродова којима је стизала неопходна руда за Глиницу. Тако да је, због проблема са луком Бар, боксит из Милића био једина шанса за Глиницу да одржи свој рад. И, одједном, свакодневна пуцњава коју су изазивали муслимански војници из Сребренице, а за коју нисмо у првом тренуту могли да откријемо разлог! Посљедица те пуцњаве био је престанак рада на копању боксита у том међуопштинском граничном простору између Сребренице и Милића.

Моја природа није дозвољавала да не сазнам за разлог тог неразумног војничког кидисања Сребреничана на српска села у Милићима, па сам се ангажовао да то откријем и помогнем господину Суботићу.

И? Шта је било?
Открио сам стварни разлог стационирања француског генерала Филипа Мориона у Сребреници. Француз је дошао у Сребреницу да изазива оружане инциденте и заустави копање боксита у Милићима. Док је он хушкао Муслимане из Сребренице да спрјечавају копање боксита, двије француске компаније крчиле су себи пут на руском тржишту, желећи да са њега истисну зворничку Глиницу.

Увјерио сам се тада у једну велику истину - странцу су овдје само због себе и својих интереса.

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 02. 2025)