У једном коментару, на моју јучерашњу објаву "Не желим Српској политику 'сузе у Миловом оку'!", писало је:
"Колико год се моја маленкост неслагала са политиком Додика односно актуелним Председником Републике Српске апсолутно подржавам овај потез враћања Републике Српске ка Дејтонским овлаштењима која нам припадају мада ово је тек кап од оног чему морамо тежит. Наравно лично сам очекивао проглашење Самосталне Републике Српске ма која год цијена тога била јер то и јесте био наш сан у рату. Ова пресуда Председнику Додику је сами дар од Бога и последња наша нада да повратимо Част Републике Српске коју изгубишмо издајом у рату као и после рата већине политичара СДС, СНСД, ПДП, СНС и СП РС-е."

Одговорио сам: "Не може се у једном изборном мандату бити власт у Републици Српској, власт у Босни и Херцеговини и вратити Републику Српску на позицију коју је имала крајем 1996. године. У овом мандату, владајућа коалиција из Републике Српске урадила је, на нивоу БиХ, то што је урадила - и то је то. Ово посљедње што заговарају не спада у мандат којег су им бирачи дали 2022. године."

СНСД је, од свог настанка, политичка странка и Републике Српске, и Босне и Херцеговине, и Срба, и Хрвата, и Бошњака. Не изгледа ми реално да је, у другој половини овог изборног циклуса, СНСД могла постати политичка странка само Републике Српске и залагати се за оно што одговара искључиво Србима.

Али, хајде да не сумњамо у то! Можда СНСД, стварно, хоће да постане само странка Републике Српске, да се бори за њену самосталност и да донесе нови Устав Републике Српске.

Да бисмо у такав заокрет повјеровали, ипак нам је потребно опширније објашњење из СНСД-а, али и одговори на ова два питања:
1. Зашто су, до сада, изграђивали бројне институције БиХ?
и
2. Зашто су гласали за Први амандман на Устав БиХ, односно за Брчко дистрикт, прекинувши тим својим чином територијални континуитет Републике Српске?

Не спомињем опозицију, СДС и ПДП, јер те двије странке и не говоре о самосталности Републике Српске. Оне, како сада ствари стоје, постоје због својих функционера и чланова који и у наредном периоду желе да њихове странке учествују на изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, без обзира на то какво је већинско расположење грађана у Републици Српској по том питању.

Да закључим јутрошњу објаву!
Драго ми је што се у демократији Републике Српске стигло до разговора о томе којим путем ће да иде Република Српска, у наредном периоду. Ка самосталности, или у наставак заједничке политике са бошњачким и хрватским политичарима у Парламнетарној скупштини БиХ, Предсједништву БиХ, Савјету министара БиХ?
Али, да нагласим, једино право вријеме за такву причу је предизборно вријеме, па шта, на изборима, бирачи подрже! Међутим, оно што би Народна скупштина морала до тада да уради, јесте да од ЦИК-а БиХ преузме организовање републичких избора. Актуелној већини у Народној скупштини то је прави задатак, у овом мандату.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 03. 2025)