Синоћ сам, објавом "Ако постанем предсједник Српске, Додик,
Стевандић и Вишковић ће морати у Тужилаштво БиХ", покренуо изузетно отворену дискусију. Врло свјесно сам то урадио! Да о свему добро размислимо, јер није лако пребродити проблем у коме су предсједници Републике, Скупштине и Владе постали лица са потјерница.

Наш човјек би да буде и добар, и патриота, и да покаже солидарност са Додиком, Стевандићем и Вишковићем, али би тешко да разговара о реалном рјешењу насталог проблема. А једино реално рјешење проблема у коме су се нашла тројица функционера Републике Српске, јесте њихов одлазак у притвор и пут доказивања невиности на Суду БиХ. Могу да се одлуче и за бијег из земље и одлазак у неку државу која би хтјела да их прими.

Милорад Додик се синоћ јавио из Москве. Није нам писао да је тамо отишао да тражи уточиште, нити је тврдио да ће га примити неко од руских званичника. Али чим је тамо - вјероватно жарко жели неку нову фотографију и ријечи подршке. Видјећемо шта ће бити. Посјета Израелу била је, политички гледано, катастрофална. У сваком случају, одлазак предсједника Српске у Израел, а онда и у Русију - показује да смо у великом политичком проблему, и то због његовог нерационалног понашања.

Ни предсједник Скупштине Ненад Стевандић, не зна шта би од себе. Јуче је дословце написао да смо данас већа мета него 1915. и 1941. године, "али да ће нас то учинити и већим побједником него 1918. и 1945."

Стевандић би, значи, да нас гурне у рат да бисмо, како написа, "били већи побједници него 1918. и 1945.", само да он не оде у притвор у Војковиће.

Па, црни Стевандићу, ми нити желимо у рат, нити желимо да будемо ратни побједници. Прије смо за то да ти и Вишковић одете у Војковиће.
Није првоаприлска шала, буди сигуран.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 04. 2025)