Прије два дана, након што је њемачка министарка протјерана из Републике Српске, написао сам да се ради о професионалној режији инцидента са српским политичким аматерима у споредним улогама, а у корист политике Владе Савезне Републике Њемачке.

Па да то мало проанализирамо!

Нико разуман не може прихватити тезу да су Милорад Додик, Ненад Стевандић и Радован Вишковић без консултација са званичним Београдом, а то значи са Александром Вучићем, одлучили да из Републике Српске протјерају чланицу Владе СР Њемачке.
Значи, сваком разумном у Републици Српској је јасно да је Александар Вучић, умјесто корисног савјета властима Српске да дозволе да посјета њемачке министарке прође мирно, додатно "топио" бјегунце од Тужилаштва БиХ, Додика, Стевандића и Вишковића. С обзиром на то да је Александру Вучићу свака подршка од изузетне важности за покушај опстанка на власти у Србији, претпостављам да је једва дочекао да позове Берлин.

Само политичари попут предсједника Скупштине Републике Српске могу помислити да је протјеривање страног званичника који је дошао у мирну политичку посјету опозиционим парламентарцима - доказивање постојања "суверенитета Републике Српске". А управо је те ријечи употријебио на јучерашњој проширеној сједници Владе Републике Српске - да је протјеривање њемачке министарке "одјекнуло и дјеловало на суверенитет Српске".

Паметни политичари, а очигледно је да су се Додик Стевандић и Вишковић прилично удаљили од тога, добро би размислили зашто им је Вучић сугерисао да отјерају њемачку министарку чија је држава гарант Дејтонског мировног споразума. (Ово да им је Вучић сугерисао да отјерају њемачку министарку наводе и неки медији, јер се Додик приликом издавања наредбе о протјеривању управо позвао на Александра Вучића.)

Да су добро размислили о свему, широм би отворили врата Скупштине Републике Српске и господски угостили њемачког званичника, без обзира на то што њемачка министарка није дошла да разговара са њима. Тим чином би показали уважавање према гаранту Дејтонског мировног споразума, а то значи и према њемачкој политици која би и даље да буде гарант Републике Српске. Међутим, Додик, Стевандић и Вишковић, умјесто да воде рачуна о интересу Републике Српске, одлучили су да буду Вучићеви "звучни топови", а у корист оне њемачке политике која је против Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 04. 2025)