"Ако сада устукнемо, готово је!", пише у једном коментару на моју јутрошњу објаву "Најбоље је да Додик, Вишковић и Стевандић сами оду у Тужилаштво БиХ!"

Ријеч "устукнути", могли бисмо замијенити и ријечима: капитулирати, поклекнути, погнути главу, зашутјети, узмаћи. Управо због случајева таквог тумачења наше данашње политичке ситуације - и јесам написао ову објаву.

Зашто би Срби из Републике Српске имали осјећај да су капитулирали, ако Додик, Вишковић и Стевандић оду у Тужилаштво БиХ и дају изјаве о свему оном што их Тужилаштво терети?

Дакле, господин који је употријебио ту ријеч, по мом мишљењу, погрешно доживљава данашњи политички тренутак у Републици Српској. Примјера ради, ја бих одлазак у Тужилаштво БиХ, поменуте тројице, доживио исто онако како сам доживљавао и Додикове одласке на рочишта у Суд БиХ, и као његово писање жалбе на првостепену пресуду.
Не спорим да у Републици Српској има значајан број оних који дијеле мишљење господина да сада не бисмо смјели "устукнути", јер ће "са нама", вјероватно је мислио на Републику Српску, бити "готово".

Ниједног тренутка не помислим да тако треба гледати на актуелну ситуацију у Републици Српској. Нема потребе да идемо главом кроз зид! Разумни људи траже реална рјешња за сваки проблем. Искрено говорећи, Републици Српској није ни потребан неки наш посебан ангажман. Она ће све нас надживјети, и нема разлога да ми своје животе упропаштавамо, погрешно мислећи да свједочимо судбоносном тренутку за Републику Српску. Уопште нисмо пред питањем: Да ли је сада бити или не бити за Републику Српску? Јер НИЈЕ!

Наше је да будемо мирни, стрпљиви и паметни. А проблеми у којима су се нашли Додик, Вишковић и Стевандић су проблеми политичара који су сами бирали своју професију и одлично су плаћени на тим својим радним мјестима. Наравно да сваки посао носи одређене ризике, и сви смо ми имали проблема на радном мјесту. Али, браћо и сестре, да ли вам је, било када, на памет пало да је српски народ дужан да рјешава ваше радне проблеме?

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 04. 2025)