У једном од коментара на моју јучерашњу објаву "Бројни су црни политички фондови у Републици Српској", у којој сам се осврнуо на пронађени новац у вриједности од 400.000 конвертибилних марака у кући предсједника СДС-а Милана Миличевића и на саучесничко понашање политичара из СДС-а и ПДП-а, затим Тривићеве и Вукановића - који су јавно осуђивали истражне органе Републике Српске, а подржавали Миличевића - писало је: "Има ли ико поштен од политичара у Републици Српској? И, ако има, ко су ти? Врхунски патриотизам је бити поштен према свом народу и држави."
Одговорио сам: "Написали сте да је патриотизам 'бити поштен према свом народу и држави'. Међутим, то 'бити поштен' је ствар процјене, а то значи да се ради више о субјективној неголи објективној категорији. Не постоје машине које прецизно мјере нечије поштење. Људи су ти који за неког кажу да је поштен, или да није поштен. У државној политици то не треба тако посматрати, јер људи често гријеше у својим процјенама.
Политичари у Републици Српској би морали да се држе слова Устава Републике Српске и других закона, да чувају територију Републике Српске, да брину о здрављу, образовању и бројчаном стању свог становништва, да јачају институције Српске и њену економију, да обезбиједе слободу и независност својој земљи - а то не спада у категорију поштења. То су видљиве и мјерљиве ствари које доказују колико су изабрани политичари патриоти, колико су способни, интелигентни, те јесу ли зналци или су незналице. Сваку државу могу упропастити поштени људи, ако су неспособни, неинтелигентни и ако су незналице, без обзира на то што воле своју земљу и мисле да су патриоти.
Мене боли то што су политичари из Републике Српске нанијели велику државно-политичку штету Републици Српској. А што се тиче њиховог (евентуалног) поштења и (могућих) добрих намјера - нисам се самообмањивао."
(Доктор Драган Ђокановић, 16. 06. 2025)
Везани чланци:
