Предсједница Република Српске госпођа Жељка Цвијановић, говорећи о Босни и Херцеговини, изјавила је: "Јадна је држава у којој никада није досегнута правда ни за жртве ни за страдале, нити су могли икада сви добити исту правосудну заштиту."
Међутим, госпођа Цвијановић превиђа чињеницу да је она предсједница Републике Српске и бивша вишегодишња премијерка Републике Српске, те да и Републикa Српска има потребан државни инструментариј, а којим руководи управо госпођа Цвијановић, помоћу којег је могла да "досегне правду и за жртве и за страдале".
Госпођо Цвијановић, да ли су, икада, надлежни органи у Републици Српској провјеравали пратећу документацију сахрањених у Меморијалном центру Поточари и да ли је Вас, као прву личност извршне власти у Републици Српској, занимала истина о свему томе?
Зашто сам Вам поставио ово питање?
Врло добро знате да је настала цијела политичка гунгула око скорашњих Инцкових допуна у Кривични закон БиХ, а које се тичу третирања босанскохерцеговачке ратне проблематике и пресуда Хашког трибунала... Међутим, госпођо Цвијановић, забране из тих допуна не односе се на "достизање правде за жртве и страдале". Поготово се не односе на "достизање" истине о томе ко је све на простору Општине Сребреница, у периоду од 1992. године па до краја рата, погинуо као војник Војске Републике Српске и Армије БиХ, а ко је био цивилна жртва.
Ако је бошњачкој страни дозвољено, а томе су допринијели и српски политичари, да у Меморијалном центру Поточари заједно буду цивилне жртве, убијени ратни заробљеници и у борбама погинули војници 28. дивизије Армије БиХ, онда би и српском народу у Сребреници требало омогућити да направи слично обиљежје које ће све будуће генерације, без обзира на њихову националну припадност, да подсјећа на необориву истину да су припадници армије једне међународно признате државе, пуне три године, упадали у села и убијали недужне цивиле на територији те чланице ОУН.
(Доктор Драган Ђокановић, 2. септембар 2021)
Напомена: На фотографији се види један број припадника 28. дивизије из Сребренице након пробоја кроз територију Републике Српске, у јулу 1995.
