Јуче прочитах да је СИПА ухапсила Драгана Шојића, директора Службе за заједничке послове институција БиХ. Портали пишу да је ухапшен због корупције...
Упознао сам Драгана Шојића прије 32 године, као једног од млађих сарајевских Срба укључених у СДС. Сјећам се да је након избора добио и шефовско мјесто у Општини Ново Сарајево. Очекивао сам да ће, током година, и те како напредовати и направити озбиљну каријеру. Мислим да сам му то једном приликом и рекао...
Међутим, дошле су политички бурне 1991. и 1992. година, а онда је избио и рат. Знам да је на почетку сукоба у Сарајеву, као и други Срби из Пофалића, морао да напусти тај дио града...
Тек јуче сам, поновно, чуо за Шојића. Не желим да пишем о његовом хапшењу јер не знам шта му се све дешавало на радном мјесту, а није ми то ни тема јутрошње објаве.
Међутим, то Шојићево хапшење, подстакло ме да јутрос, од зоре ране, размишљам о СДС-у и Републици Српској; да се присјећам људи који су стварали и прво и друго. Већ неколико сати мислим о Радовану, Николи, Биљани, Момчилу, Јоји, Данилу, Мићевићу...
Па ми се у та сјећања умијеша разговор са мојом Драганом, од прије неколико дана:
"Изгледа да су само твоја и Радованова дјеца непожељна у овој републици", рече ми, супругa.
"Па, Соња је посланик у Народној скупштини", кажем јој.
"Ма, пусти молим те, видјела сам како се према њој односе", одговори ми. "Гдје је Љиља? Искусни специјалиста неуропсихијатар, тамо негдје на крају Пала. Као да је Република Српска препуна неуропсихијатара... Наш Никола, љекар, на бироу у Трнову. Нико ни да помисли да нас упита за Александра... А знају својој дјеци милионе да намичу. Онии, којих нигдје није било када смо све жртвовали... Цијели живот нам прође бринући о Републици Српској."
"Ми се, опет, некако сналазимо! Погледај, борце..."
(Доктор Драган Ђокановић, 25. мај 2022)
