На Берлинском конгресу 1878. Аустро-Угарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Територијална припадност Турској није доведена у питање, тако да је формално БиХ била под турским суверенитетом, али у стварности под аустро-угарском управом...
У јулу 1908. године, током Младотурске револуције, побуњеници су натјерали султана да сазове Парламент, а сазивање Парламента је значило бирање и позивање представника из свих крајева, што је укључивало и БиХ, јер је она формално била дио турског територија.
Чим су власти у Бечу сазнале да су Срби (и православни и муслимани) из БиХ одлучили да бирају представнике које су имали намјеру да пошаљу у Цариград, чиме би угрозили припадност БиХ Аустро-Угарској, хитно су, те исте године, 6. октобра 1908, донијеле декрет којим су припојиле (анектиралe) Босну и Херцеговину...
Анексија је озбиљно угрозила интересе Русије на Балкану. И Енглеској је био угрожен интерес јер је чин анексије тумачила и као њемачко осигуравање трасе стратешке жељезничке пруге Берлин-Багдад...
Срби (и православни и муслимани) су, такође, били незадовољни анексијом. Много муслимана је и напустило Босну и Херцеговину, одселивши се у Турску. Само се хрватско католичко становништво није бунило против анексије.
Незадовољство Срба кулминирало је шест година касније, 1914, атентатом Гаврила Принципа на Аустро-Угарског престолонасљедника Франца Фердинанда...
Овим краћим подсјећањем на наведена историјска збивања на простору БиХ, желим да упозорим на сложеност и неизвјесност нашег данашњег политичког тренутка.
Срби су, поновно, доведени у позицију да животну свакодневицу морају замијенити озбиљним политичким анализама и спремношћу на нежељене и пријетеће ситуације.
Учињено је скоро све да Република Српска изгуби утицај у БиХ који јој је гарантовао Дејтонски мировни споразум. Самим тим и да Срби изгубе слободу и, поновно, дођу у позицију прегласаног народа, и народа о којем ће други да одлучују.
Све ове године, од рата па до данас, у послу развлашћивања Републике Српске, и одузимања слобoде српском народу, главну ријеч су водили високи представници и бошњачки политичари.
Сви досадашњи високи представници су долазили из западних земаља (углавном са простора бивше Аустро-Угарске) и континуирано наступали антисрпски. Развлашћивање Републике Српске био им је приоритет у раду!
Антисрпско дјеловање западних политичара и западних бирократа доживјело је чак и прогресију у посљедње вријеме. Њихов малигни утицај постаје неподношљив...
Бошњачки политичари су, нажалост, и даље у рату против Републике Српске. Оружану паљбу замијенили су свакодневним сплеткарењима, лобирањима, подмићивањима и подапињањима ногу. Циљ им је остао исти као што је био и током оружаних борби - уништити Републику Српску и потчинити српски народ.
Нећемо им то дозволити!
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 07. 2022)
