"Љета 1992. године Српској Републици БиХ промијенили смо назив у Република Српска.
Још од јуна мјесеца често се, на заједничким састанцима у Предсједништву, у паљанској "Кикинди", разговарало о дефинитивном имену имену републике коју градимо. Било је подијељених мишљења, једни су заговарали да у називу републике и даље остане Босна и Херцеговина, а други су, пак, били за "брисање" Босне и Херцеговине из назива. Превагнули су аргументи ових других па је Српској Републици БиХ, на скупштинском засједању у августу 1992, укинут додатак БиХ. Међутим, укидањем тог додатка, примијетили смо, да је, у први план, избила ријеч република. С обзиром на то да нам републиканско уређење није био главни циљ, одлучили смо, да промјеном реда ријечи у називу, нагласимо да стварамо Српску. Тако је и урађено. На наредној скупштини, у септембру 1992, приликом стандардне процедуре усвајања записника са претходне сједнице, само је констатовано да се десио пропуст и да је стенодактилограф умјесто Република Српска, случајно написао Српска Република. Од тада се усталио назив - Република Српска.
Лично сам био за једноставно рјешење, а желећи да српска република и својим именом симболише, првенствено, нашу слободу и сувереност, на неколико тих радних састанака истицао сам да је варијанта - Република Српска, апсолутно одговарајућа. Међутим, нисам се тим дилемама нешто посебно оптерећивао; више сам бринуо о томе да наша република како год да се зове, једног дана, постане међународноправни факат, да нам дјеца имају гдје да живе и да их више нико, и никада, на овом простору, не може да прегласа. " (Из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")
Поштоване сестре и драга браћо, Република Српска је постала међународноправни факат, њено име уписано је у бројне "велике" књиге и међународна документа, али пред нама и нашом дјецом су још многе "битке" које морамо добити, да бисмо били слободни и заштићени.
Морамо поправити и бројне грешке које су направили изабрани политичари, у периоду од 1996. године до данас. Морамо прихватити и чињеницу да смо и сами великим дијелом криви, јер се нисмо довољно едуковали, нисмо се довољно интересовали за кључне ствари приликом давања својих гласова политичким странкама и њиховим кандидатима...
Ипак су оловке, којима смо заокруживали имена и презимена десетина политичара, дајући им гласове и поклањајући повјерење, биле у нашим рукама...
А видимо како су нам вратили.
(Доктор Драган Ђокановић, 24. 08. 2022)
