Прочитах јуче у Гласу Подриња, сљедећи коментар: "Тјерали су нас преко Дрине од 1942. све до 1992. године. Сада то ради српска власт. Опет нас тјерају у Србију. Тако би некада, тако је и сада, и тако ће бити опет. Мрзе нас Срби из Сребренице исто као што су нас мрзили и муслимани. 'Туга голема' како рече један старосједилац Скелана коме су све побили 1942. а наставили 16. јануара 1993."
Вјероватно републички органи касне се укључивањем у рјешавање проблема у Сребреници, али сам мишљења да још увијек није прекасно за њихово активирање и озбиљан рад. Република Српска не би смјела да дозволи да се њени грађани међусобно мрзе.
Наравно да политичке странке које дјелују у Сребреници имају своју (неславну) улогу у свему томе. Чак мислим да су тамошње политичке странке генератор свих негативности. Српске странке због међусобних трвења и непринципијелног коалирања са бошњачким политичарима, а бошњачке странке због континуираног дјеловања против Срба и Републике Српске...
Ако народ жели да се ријеши постојећа криза, требало би да препозна политичке негативце и окрене им леђа. И Срби и Бошњаци то морају да ураде!
Да би се постигао успјех на том простору, сви се морају потрудити!
Нека меморијални центри, и муслимански меморијални центар, и будући српски меморијални центар, постоје као историјски докази шта се све десило на тако малом простору...
И нека буду поука.
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 04. 2023)
