Да јутрос поразговарамо о Дејтонском споразуму, и то из угла грађанина Републике Српске који данас и те како осјећа посљедице кризе коју су му направили српски политичари...

Прво да видимо ко је дужан да спроводи Дејтонски споразум у Републици Српској, која је обавеза учесника на изборима, (бирача, независних кандидата, политичких странака и страначких кандидата), за Парламентарну скупштину БиХ и Предсједништво БиХ.

Република Српска је дужна да спроводи Дејтонски споразум на својој територији, а њене једине "дејтонске" обавезе према БиХ су да у Парламентарну скупштину БиХ, прецизно речено у Дом народа ПС БиХ, пошаље петочлану српску делегацију и у Уставни суд БиХ изабере двојицу својих судија. То ради Народна скупштина Републике Српске. Након свог конституисања послије одржаних избора шаље своју петочлану делегацију у Дом народа ПС БиХ. Дужност те српске делегације Народне скупштине Републике Српске је да у Парламентарној скупштини не дозволи усвајање закона који могу нанијети штету Републици Српској, њеној скупштини, њеном предсједнику, њеној влади и другим републичким институцијама...
Морамо знати да су Дејтонски споразум и Устав БиХ дали петочланој српској делегацији МОЋ да може заставити усвајање закона који би могли нанијети штету Српској.

Друго што је важно да се зна јесте чињеница да конституисање Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ није "дејтонска" обавеза Републике Српске!

Па, рећи ћете, ако то није "дејтонска" обавеза Републике Српске, како се и зашто конституише Представнички дом ПС БиХ од којег стартује усвајање закона на нивоу БиХ?
Управо у том питању и у одговору на њега налази се објашњење за актуелне политичко-државне проблеме који постоје на релацији између Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Представнички дом ПС БиХ се наприпремао и наусвајао закона који очигледно наносе штету Републици Српској, умањују њен државни капацитет и изазивају политичке кризе у Српској. У усвајању таквих закона Представничком дому помагао је, нажалост, и Дом народа, односно петочлане српске делегације које је свих ових година Народна скупштина слала у Сарајево...
Да ли је чланове тих досадашњих делегација стварно бирала Народна скупштина (након јавне дискусије) или су кандидате за те делегације одређивале централе политичких странака, односно шефови политичких странака из Републике Српске, а Народна скупштина их само верификовала?
Сви знамо да се су се у том послу највише питали досадашњи предсједници СДС-а, те Милорад Додик и Младен Иванић. Они су, значи, и кривци за постојећу политичко-државну кризу Републике Српске.
Њихова кривица се увећава када се зна да су они, (предсједници СДС-а, СНСД-а и ПДП-а), без јавних договора у Народној скупштине Републике Српске, мимо Владе Републике Српске, без договора са (у том тренутку) актуелним предсједником Републике Српске и без јавног (предизборног) пристанка својих чланова - преузели на себе одговорност да кандидују своје људе за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, и тај дом издигну изнад Народне скупштине Републике Српске.
Урадили су то и за Предсједништво БиХ, јер Дејтонски споразум није обавезао Републику Српску да у Предсједништво БиХ шаље свог представника.

Значи, кривци за садашњу политичко-државну кризу у Републици Српској, а која је настала након избора 1996. године и расла до данашњег дана, су Караџић, Буха, Калинић, Босић, Говедарица и Шаровић (досадашњи СДС-ови предсједници), Милорад Додик (предсједник СНСД-а), Младен Иванић и Бранислав Бореновић (предсједници ПДП-а).
Ниједан од побројаних политичара није уложио ни мунит труда да путем медија у Републици Српској објасни грађанима шта је потребно да, у складу са Дејтонским споразумом, уради Република Српска (односно Народна скупштина Републике Српске), а шта је Дејтонски споразум дозволио политичким странкама из Републике Српске. А дозволио им је да без сагласности Републике Српске створе овакву, (каква сада јесте), државу Босну и Херцеговину.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 08. 2023)