"Није била могућност да се изујем, трчкарам и бјежим од Кристијана Шмита по пријему који ће доћи да ме поздрави", и лаконски (читати: смишљено) и простачки се бранила Жељка Цвијановић, након што се руковала са Кристијаном Шмитом због којег је Република Српска скоро па у ванредном стању.

А зашто се Република Српска нашла у таквом стању?

Да бисмо схватили зашто смо се нашли у оваквој политичкој кризи, морамо се присјетити Анекса 10 Дејтонског споразума којим су се Република БиХ, Република Хрватска, Савезна Република Југославија, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска "договориле да траже именовање Високог представника, који ће бити именован у складу са релевантним резолуцијама Вијећа безбједности Уједињених нација".

Такође се морамо присјетити и два датума из 2021. године: 27. маја и 1. августа. Први датум је дан када је Кристијана Шмита Вијеће за имплементацију мира изабрало за новог високог представника у БиХ, а 1. августа је Валентин Инцко званично предао Кристијану Шмиту Канцеларију ОХР-а.

Шта је, у периоду од 27. маја до 1. августа 2021. године, урадила тадашња предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, да предуприједи невоље које ће нам услиједити са доласком Нијемца Шмита?

Констатовала је Жељка Цвијановић, 28. маја те године, на састанку са лидерима политичких партија које чине владајућу коалицију, да су стране потписнице Дејтонског мировног споразума требало да буду сагласне о именовању високог представника, (значи и Република Српска), а да се оно потврђује у Вијећу безбједности УН. Значи, била је Цвијановићева свјесна да се припрема (не)дјело против Републике Српске.

И?
Да ли је предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, након тог 28. маја 2021, званично, у име Републике Српске, и у складу са својим обавезама по Уставу Републике Српске, затражила да се досљедно поштује Анекс 10 Дејтонског споразума и заштити Република Српска од пријетеће узурпације њених овлашћења?

А могла је, и морала, и јавно и формално, да се обрати Влади Србије (јер је Србија правни насљедник СР Југославије), Влади Хрватске, Влади Федерације БиХ, владама земаља које чине Вијеће за имплементацију мира у БиХ, те чланицама Вијећа безбједности УН-а, и затражи принципијелно понашање свих фактора инволвираних у имплементацију Дејтонског споразума у БиХ. Наравно да је морала да од Владе Републике Српске и Народне Скупштине Републике Српске затражи усвајање докумената који би били ПРАВОВРЕМЕНЕ бране од насртаја на Републику Српску (на њене државне надлежности, на њену законодавну и извршну власт, на њену територију).

Ништа од тога Жељка Цвијановић није урадила.
Није морала ни "да се изува и трчкара". Требало је само да укључи мозак и дјелује у складу са Уставом Републике Српске и испуњава своје предсједничке обавезе. Међутим, нити је укључила мозак, нити је поштовала Устав Републике Српске.

Као што се ни прије неколико дана - рукујући се са Кристијаном Шмитом, и то са обје штикле на ногама, и опуштено се смјешкајући - није сјетила ни обавезе према Србима који су је изабрали, а ни Републике Српске чије интересе мора у сваком тренутку да поштује.

Руковање политичара из Републике Српске са Кристијаном Шмитом, у овом времену, госпођо Цвијановић, не спада у домен културног понашања, већ је чин издаје Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 12. 2023)