Бањалуку посјећујем још од својих дјечачких дана. У овај лијепи град на Врбасу долазио сам на гимнастичка такмичења, од пионирских па све до сениорских. Више ни не знам колико сам пута освајао гимнастичке медаље у Соколском дому и Борику...
У Бањалуку сам, поновно, 1990. и 1991. године, почео ићи, али као политичар. Радио сам на организовању нашег народа да преко Српске демократске странке заштити своја права у вишестраначкој и тих година, за Србе, пријетећој Босни и Херцеговини. До краја живота ћу памтити скандирање десетина и десетина хиљада Бањалучана мом говору испред "Боске", 1991. године, уочи Плебисцита српског народа у БиХ на којем смо свима јасно поручили да желимо бранити заједничку државу у којој живимо са нашом браћом из Србије и Црне Горе...
Током ратних година у Бањалуку сам долазио десетине пута...
У име Предсједништва Републике Српске био сам, 1992. године, задужен да у овом нашем највећем граду организујем цивилну власт која ће напустити концепт "Аутономне регије Крајина" и бити потпуно укљученa у систем Републике коју смо стварали. Успио сам у томе и са задовољством поздравио све присутне одборнике који су дошли на ту прву скупштинску сједницу у Бањалуци, као граду у Републици Српској...
Поновно сам, посљедњих мјесеци, почео чешће да идем у Бањалуку. Ради организовања Патриота Српске и бриге за Републику Српску...
"Докторе! Па то сте Ви, Докторе! Не могу да вјерујем да сте то Ви! Па знате ли какву сте ми част причинили доласком у овај локал. Најмање пет пута сам гледао ову Вашу емисију. Па, пун локал је био те вечери, сви смо били сложни и одушевљено Вам аплаудирали...", радосно је говорио господин Лола Поповић, у кафићу Хотела "Камел" у којем сам са Драганом, Николом и Александром провео ноћ суботу на недјељу (12/13 фебруaр 2022)...
Те реченице господина Лоле Поповића и његов искрени осмијех, памтићу до краја живота.
Хвала Вам, господине Поповићу!
(Доктор Драган Ђокановић, 14. фебруар 2022)