Приказивање чланака по тагу Nevesinje

Присјетимо се, данас, Невесињске пушке и 9. јула 1875. године!

Турци су тог дана ушли у сукоб са наоружаним Србима на брду Градац сјеверно од села Крекова. Овај сукоб је постао познат под именом Невесињска пушка и означио је почетак општег устанка у читавој Херцеговини. Прво је захваћен невесињски, а потом билећки и столачки крај. У августу сукоби са Турцима избијају у гатачком крају и приграничном појасу ка Црној Гори...
Иако су током љетних мјесеци, те 1875. године, Турци успјели да организују 15.000 људи у своје јединице и имали 48 топова против 10 хиљада знатно слабије наоружаних Срба, ипак нису успјели да сломе Србе.

Зиму 1875. на 1876. обје стране су искористиле за одмор и попуну снага. Турци су током јануара 1876. успјели да скупе 30 хиљада војника...
Међутим, без обзира на снагу турске војске, око 1500 Срба напало је 18. јануара пет батаљона низама (редовни турски војници) и одред башибозука (припадници паравојних јединица османских снага) и поразили их. Турци су одговорили са 16 батаљона, које су успјели да организују у Требињу, и 29. јануара нападају одред Срба у Поповом пољу. Иако су Турци били знатно бројнији, а борбе трајале цијели дан, српски одред ипак је успио да се преко Требишњице повуче у Зупце...

У марту 1876. Турци губе битку на Муратовици са 800 мртвих, а Срби након битке плијене 1300 пушака.

Турци су се брзо организовали, тако да су почетком априла само у Гацку имали 20 батаљона низама и 2000 башибозука.
Тако организовани 13. априла кренули су према Никшићу. Међутим, Срби их нападају при излазу из кањона Дуге и борбе трају дан и ноћ од 14. до 17. априла. Турци су имали значајне губитке па су морали да се повуку према Гацку.

Турци се у Гацку поновно консолидују и са 29 батаљона низама и 5000 башибозука крећу у правцу Никшића. Успијевају 28. и 29. априла да продру у Никшић и притом да ојачају своју тамошњу посаду која је због глади била на ивици предаје. Повратак Турака у Гацко није протекао мирно. Срби су их нападали и наносили им приличне губитке.

Упоредо са борбама у Херцеговини водили су се и преговори између влада Србије и Црне Горе. Ти преговори су довели до објаве рата Турској, 30. јуна 1876. године. Срби из Херцеговине ушли су у састав војске Црне Горе и помагали при побједи на Вучјем Долу 28. јула 1876, на Крсцу 5. јуна 1877. године, те при заузимању града Никшића у септембру 1877. године.

Током 1878. војска Црне Горе дјеловала је на мору, а устаници у Херцеговини...
Тако је дочекан Берлински конгрес, одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. године у Берлину.

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 07. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1171-nevesinje-poznaje-put-do-slobode

Српска има Невесиње!
А држава која има Невесиње, не може залутати.

Невесиње ће помоћи својој Српској на путу до слободе, јер Невесиње познаје тај пут!

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 07. 2024)

Немају Срби и Република Српска резервне Невесињце и резервно Невесиње!
Сличну реченицу је изговорио легендарни командант Невесињске бригаде Новица Гушић, које се, нажалост, државни дужносници сјете само на Митровдан и годишњицу славних битака.

Опрез, браћо и сестре!
Република Српска са заборављеним Невесињцима и заборављеним Невесињем, не може имати свијетлу будућност.

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 11. 2023)