Приказивање чланака по тагу Konvencija o Jugoslaviji

ИСТОРИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ИЗ ПРВЕ РУКЕ!

"Послије потписивања Конвенције о Југославији, а током лета за Сарајево, др Караџић ја договорили смо да, у складу с плебисцитом нашег народа и Конвенцијом о Југославији, одмах по завршетку божићњих празника, организујемо скуп на којем ћемо усвојити документ о проглашењу српске републике у Босни и Херцеговини и, тим чином, потврдити нашу чврсту ријешеност да останемо у Југославији. Договорили смо да Караџић позове све чланове Главног одбора Српске демократске странке, да Крајишник, у складу са раније донијетим скупштинским одлукама о дјеловању у оваквим ситуацијама, упути позив свим посланицима Скупштине српског народа, а ја да формирам делегацију Демократске странке федералиста.", написао сам у својој књизи "Република Српска од идеје до Дејтона".

Али, зашто се потписивање и усвајање Декларације о проглашењу српског народа десило у Хотелу "Холидеј Ин", у Сарајеву? Односно, зашто је баш на том мјесту, у једном хотелу, по прву пут ван просторија Скупштине Босне и Херцеговине, организована сједница посланика Скупштине српског народа БиХ?

Током 1991. године примијетио сам да Радован и Момчило моје политичке идеје присвајају, што ми у почетку није сметало, али касније јесте.
Силну сам енергију трошио те 1991. године за осмишљавање српске политике у БиХ - да буде принципијелна, да буде у складу са уставима, да буде праведна и као таква да буде прихватљива нашем народу. И била је прихватљива Србима! Показали су то на новембарском плебисциту, 1991. Нису могли, Радован и Момчило, да одбију да дођу на догађаје које сам заказивао, али сам примјећивао да баш и нису срећни толиким мојим експонирањем у београдским гласилима, нарочито Политици и Политици Експрес. Никола Кољевић је то много лакше "варио".

Момчило Крајишник само што из коже није искочио, видјевши да није позван на Конвенцију о Југославији, одржану 03. јануара 1992. године, у Београду. Човјеку који је почео да присваја Скупштину српског народа БиХ и гради каријеру српског вође, то се никако није допало. Наравно да сам био свјестан тог његовог гњева...

"Гдје да одржимо тај скуп?", упитао сам Радована, у авиону којег нам је генерални секретар Предсједништва Југославије, Анђелко Маслић, обезбиједио те ноћи, 3. на 4. јануар 1992. године.
"Гдје смо организовали и претходне сједнице Скупштине!", одговорио је.
"Зашто бисмо настанак наше републике уопште везивали за ту зграду?!", прокоментарисао сам, тачно знајући шта хоћу да постигнем.
Заинтригирао га је тај мој коментар.
"Појасните ми то", рекао је.
"Ми ћемо сигурно прогласити српску републику у Босни и Херцеговини као федералну јединицу савезне државе Југославије, али ми сада не можемо знати каква ће бити судбина те наше републике. Међутим, можемо јој изабрати мјесто рођења. Хотел "Холидеј Ин" са својом конгресном двораном идеално је мјесто. Близу је зграде Скупштине БиХ, али није Скупштина БиХ!".
"То је добро! Допада ми се то!", рекао је први предсједник СДС-а БиХ.

Допадало се и мени, наравно. Али сам нарочито био задовољан чињеницом да само нас двојица можемо дати одговор зашто је Декларација о проглашењу српског народа БиХ потписана у Хотелу "Холидеј Ин", и да на тај начин могу заштити своје ауторство.

Откуд да баш те ноћи размишљам тако?

Прије неголи сам спаковао своје ствари, вративши се у Хотел "Москву" након завршеног потписивања Конвенције о Југославији, одржаног у згради Скупштине Југославије (данашње Скупштине Србије), и кренуо пут аеродрома, чуо сам куцање на вратима хотелске собе.
"Докторе Ђокановићу, ово Вам је послао предсједник Бранко Костић. Да имате!", рекао ми је непознат човјек и, као да то кришом ради, тутнуо ми у руке стенограм са Конвенције, једну књигу и неколико фотографија.

Није ми требало много врмена да схватим да сам се нашао у историјском фокусу, којег је Бранко Костић очигледно добро разумио и, као праведан и истинољубив човјек, није хтио да дозволи да оно што смо нас двојица договорили неко други припише себи. Без тих материјалних доказа, које сам чувао и у тренуцима када сам остао без породичне куће, моја књига "Република Српска од идеје до Дејтона" не би била, како то рече један професор, "историја из прве руке".

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 08. 2024)

Напомена: На фотографији смо моја супруга Драгана и ја, у Хотелу "Европа", у Сарајеву, на пријему којег је организовала Амбасада Руске Федерције у БиХ. Руска Федерација је гарант Дејтонског споразума и, као таква, гарант је постојања Републике Српске.