Приказивање чланака по тагу Trebinje

Одавно траје наша борба за слободу.
Вијековима...

Дочекаћемо је!

(Доктор Драган Ђокановић, 04. О9. 2024)

Напомена: Лука Вукаловић је 1852. године, у доба Омер-пашине акције против Црне Горе, вратио у родни крај, изабран за племенског вођу. Кад је Омер-паша у марту 1852. наредио да се од херцеговачке раје одузима оружје, одупрли су се крајеви у којима је Вукаловић имао највећи утицај,

Отпор против предаје оружја, довео је до мањих сукоба између Херцеговаца и Турака, што је значило увод у устанак, иза којега је од почетка стајао Вукаловић.

До устанка је дошло у зиму 1852/53. када су Граховљани, Бањани и Дробњаци одбили да плате Турцима дужну трећину. Турци су због тога кренули у војну акцију против Црне Горе. Источнохерцеговачка племена стају уз Црногорце. Иако у периоду од 1853. до 1857. није било већих устаничких акција, устанак се није смирио.
Устанак се распламсао у децембру 1857. године. Књаз Данило огорчен због турског става да је Црна Гора њихова територија, подржао је устанике у Херцеговини. Послије битке на Граховцу 1. маја 1858, када су Црногорци и херцеговачки устаници поразили Турке, књаз Данило је именовао Вукаловића за војводу Зубаца, Крушевице, Драчевице и Суторине, где је образовао неку врсту аутономне управе...
Побједа на Граховцу је снажно одјекнула па су се дигли Срби Босанској Крајини и Посавини...
Бојећи се се да се устанак не би проширио и на територију под њеном контролом, Аустрија је почела да омета Вукаловића, помажући Турке...

"И, какви су Срби борци?", упитах прије петнестак година у Сарајеву Аднана Солаковића, предратног спортисту, послијератног бригадира ОС БиХ, али и једног од познатијих команданата армије са којом смо били у рату...

"Добри, мајке ми моје! Није нам било лако на Игману када нас је Младић потјерао... А на Трескавици, Драгане, битка са Херцеговцима... Посебна је то прича! Напали им ми положај, они изненађени нападом кренуше у повлачење, међутим, једном од њих остала пушка, а он навалио да је узме по сваку цијену. Пуже према њој... ови моји пуцају... његови полијегали и отворили ватру према нама, штите га, човјече, као да је у питању најважнија ратна битка. Видим ја да је враг однио шалу, изгунућемо и ми и они због једне пушке, те наредих мојима повлачење..."

Јуче сам у Требињу, поновно, читао имена храбрих Херцеговаца који своје кости уградише у Српску...

Слава им и хвала!

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 11. 2023)