Имунитет је врло сложени физиолошки процес промјена које се догађају унутар нашег организма и његових интеракција с микроорганизмима и другим вањским честицама.

Једноставније речено ради се о систему заштите нашег тијела од бактерија, вируса, гљивица, паразита и бројних других агенаса из окружења. Тај систем заштите – тај имунолошки систем – води све битке нашег тијела против микроорганизама који нас нападну, а дејствује и против штетног утицаја разних других честица које уносимо из спољње средине. Након тих битака и дејствовања похрањује информације о томе, за случај будућих контаката са њима.

Урођени имунитет

Наш урођени имунолошки систем активирају разни микроорганизми (бактерије, вируси, гљивице, паразити) или токсини (токсин тетануса, токсин дифтерије), када продру у наше тијело.

Процес стварања имунолошког одговора почиње када рецептори урођеног имунолошког система препознају микроорганизаме који су нас напали. На тај начин почиње одбрана нашег тијела од инфекције. На наш урођени имунолошки систем агресивно дјелују и дуван, алкохол, све врсте дрога, вештачки додаци намирницама – адитиви, заслађивачи, ароме, средства за бојење и промјену укуса, конзерванси, прскано воће и поврће такође у великој мери повећавају токсичност организма због пестицида којима су прскани, обојени и превише заслађени сокови, сва газирана пића, хронични стрес, депресија, физичка неактивност, загађена животна средина, мањак ноћног сна.

Адаптивни имунитет

Осим урођеног имунитета постоји стечени, адаптивни или специфични имунитет, а може се подијелити на два главна типа, зависно о томе како је уведен имунитет.

Адаптивни имунитет који се се може појавити природно, када се антитијела мајке преносе на фетус кроз плаценту, а може бити и умјетно изазван, када су велике количине хуманих (или животињских) антитијела специфичних за патогени микроорганизам или токсин пренесене на појединце који нису имуни. Природно стечени пасивни имунитет односи се на имунитет који се преноси антитијелима на фетус од стране мајке током трудноће.

Антитијела мајки пролазе кроз плаценту до фетуса. Ово се дешава око трећег мјесеца трудноће.

Пасивни имунитет се може постићи и преносом антитијела из мајчиног млијека у бебин дигестивни систем. Тако да дојенче и на тај начин бива у извијесном степену заштићено од бактеријских инфекција.

Потребно је напоменути да новорођенче не може да створи сопствена антитијела.

Имунитет - постигнут преносом антијела путем плазме људске или животињске крви, те ординирањем хуманог имуноглобулина (интравенски или интрамускуларно) - јесте на вјештачки начин стечени пасивни имунитет. Пасивни трансфер антијела користи се профилактички у случају болести имунодефицијенције.

Такође се користи у лијечењу неколико типова акутних инфекција, и за лијечење тровања.

Имунитет изведен из пасивне имунизације траје релативно кратко вријеме (само неколико мјесеци), а постоји и потенцијални ризик од реакција преосјетљивости и серумске болести, посебно на гамаглобулин анималног поријекла.

Активни имунитет стечен природно

Осим природно стеченог пасивног имунитета постоји и природно стечени активни имунитет . Јавља се када је особа изложена живом патогеном микроорганизму и развија примарни имунолошки одговор, који доводи до имунолошког памћења.

Заштита путем активног имунитета траје дужи временски период, а понекад је доживотна. Стечени имунитет зависи од створених антитијела...

Активни имунитет стечен вјештачки

Активни имунитет стечен вјештачки индукован је вакцином, супстанцом која садржи антиген.

Вакцина стимулише примарни одговор организма против антигена, а без изазивања болести.Постоје четири врсте традиционалних вакцина: Вакцине са инактивираним микроорганизмима се састоје од микроорганизама који су убијени хемикалијама или топлотом и више нису заразни. Тако се, примјера ради, припремају вакцине против грипе. Вакцине са живим атенуисаним микроорганизмима се састоје од микроорганизама који се узгајају под посебним условима и, након аплицирања, у нашем организму не могу да изазову болест. Одговор нашег организма на њих је дуготрајнији. Примјери таквих вакцина су вакцине против оспица, рубеоле и заушњака.

Токсоиди су инактивирани биолошки отвори микроорганизама, узрочника врло тешких болести. Примјери токсоидних вакцина укључују оне произведене против тетануса и дифтерије.

Јачање имунитета правилном исхраном, хидратацијом, физичком активношћу, избјегавањем стресних ситуација…

Побољшање имунитета постиже се и правилном исхраном.

Правилна исхрана заснива се на разноврсној, што природнијој храни. Потребно је уносити доста поврћа и воћа због богатог садржаја влакана и антиоксиданата који делују против токсичних материја у нашем тијелу (слободних радикала).

Неопходно је јести различите врсте рибе ради рибљег уља и Омега 3 масних киселина… Правилна исхрана и хидратација (уношење одговарајућих количина воде) предуслови су здравог живота. Данашњу исхрану, нажалост, карактеришу неправилни и недовољно избалансирани оброци.

У њима има превише масноћа, меса, хљеба, а мало млијечних производа, воћа и поврћа. Неправилна исхрана је фактор ризика за настанак различитих обољења...

Неправилан начин исхране и мањак физичке активности су главни фактори ризика за настанак хроничних болести. Редовна умјерена физичка активност смањује ризик од настанка срчаних болести, можданог удара, остеопорозе, дијабетеса, депресије, гојазности…

Избјегавање стресних ситуација такође се утиче на имунитет, јер стрес може да проузрокује или да погорша разна обољења.