Приказивање чланака по тагу Миса

Др Драган Ђокановић

БЛАЈБУРГ И МИСА У САРАЈЕВУ

Актуелна политичка тема у Босни и Херцеговини, поготово у Сарајеву, постаје најављена миса припадницима хрватске војске који су се половином маја 1945. године, на Блајбуршком пољу, предали Југословенској армији...

Шта се то десило, 15. маја 1945. године, у Блајбургу?

Након капитулације Њемачке, видјевши да је и пораз Хрватске неизбјежан, хрватска влада одлучује да своје оружане снаге пребаци у Аустрију, надајући се да ће те јединице постати језгро нове хрватске војске која ће ратовати на страни западних Савезника против Совјета и југословенских партизана. За војском је пошло и више хиљада цивила, који су се плашили партизанске одмазде.

Према британским изворима око 25 хиљада припадника здружених домобранско-усташких јединица успјело је да пређе аустријску границу и стигне на територију коју су контролисали Британци. Већем дијелу те више десетина километара дуге хрватске колоне није успјело да стигне до Блајбурга, па су ти хрватски војници остали на територији Словеније коју је контролисала Југословенска армија.

Хрватска војна делегација, коју су чинили бивши усташки генерали Иван Херенчић и Вјекослав Серваци и пуковник Данијел Цријен, није успјела да договори предају са британским бригадним генералом Патриком Скотом. Генерал Скот је одбио да прими њихову предају и наложио им да се предају партизанима, запријетивши да ће их он предати ако то не ураде.

Делегацију Југословенске армије на преговорима су представљали потпуковник Милан Баста, политички комесар 51. војвођанске дивизије, и потпуковник Иван Ковачич. Баста је дао ултиматум Хрватским оружаним снагама да се предају у року од једног сата.

Усташки официри су се повукли и покушали да пошаљу Британцима нову делегацију на челу са генералом Славком Штанцером. Међутим, друга делегација се изгубила на путу и ушетала право у штаб 51. војвођанске дивизије, где је одмах ухапшена. У међувремену су партизани заробили неколико водећих усташких официра, укључујући генерала Сервација и пуковника Фрању Судара. Након свега што се десило челницима хрватских оружаних снага постало је јасно да немају алтернативу, па су се са својим војницима предали Југословенској армији.

Према Извјештају штаба 12. дивизије Југословенске армије, сачињеном одмах након догађаја, 15. маја 1945. године у Блајбургу се предало 93 хиљаде хрватских војника, од којих је убијено свега 27 појединаца.

Без обзира на званичне податке Југословенске армије, Блајбург постаје симбол и метафора свих хрватских страдања у 1945. години. Временом оно што се десило на Блајбуршкој пољани, у хрватској исељеничкој литератури, постаје "Блајбуршки покољ". Аутори тих књига и чланака наводе цифре и од неколико десетина хиљада убијених Хрвата, објашњавајући да се убијање заробљеника дешавало на маршевима кроз Југославију и у заробљеничким логорима током друге половине маја, те јуна и јула 1945. Све то скупа називају Крижним путем, претварајући у својој литератури припаднике усташко-домобранских јединица у католичке ратнике-крижаре...

Шта се дешавало у Блајбургу?

Заробљеници у Блајбургу