Наши преци почели су са рачунањем времена прије више од седам хиљада година. Са коришћењем Старог српског календара престали смо оног тренутка када је црква преузела Јулијански календар, а скоро да смо заборавили и да постоји када је држава у званичну употребу увела Грегоријански календар. А Стари српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. вијека, и по њему си писане све повеље, одлуке, закони...

Данас обиљежавамо нову 7533. годину. Наши преци су рачунали вријеме по сунчевом кретању, односно по смјени топлог и хладног времена, те је управо почетком априла (Лажитрав је старокалендарско име за април) почињала нова година. Стари српски календар препознавао је два годишња доба. Почетком априла, када је ријеч о сјеверној хемисфери, укрштају се сјеверна и јужна енергија која долази са Сунца и тада почиње љето, а за јужну хемисферу зима. У нашим крајевима љето ће трајати све до Митровдана (8. новембар), када ће се годишња доба смијенити.

Наши преци су разумјели електромагнетно зрачење сунца, које траје седам дана, па су у календар уврстили седмицу. Мјесец има 28 дана, јер постоје четири мјесечеве мијене.

Стари српски календар за почетну годину узима годину краја библијског потопа, (то је око 5509. година прије нове ере), што се слаже и са резултатима научних истраживања која су се бавила доказивањем потопа.

Потребно је знати да је на једној од кула Малог града Смедеревске тврђаве узидан натпис који свједочи о години његове градње. Текст гласи: "Христу богу благоветни Деспот Ђурађ, господар Србља и Поморја зетског, по вољи његовој сагради овај град у љето 6938."
На соменику Кнезу Лазару којег је подигао његов син, деспот Стефан Лазаревић, пише да је Косовски бој био 6898. године...

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 04. 2024)