У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Републици Српској су потребни нови премијер и нови предсједник Скупштине!", а којом сам позвао да се пред посланике Народне скупштине ставе оставке Радована Вишковића (садашњег премијера), Ненада Стевандића (актуелног предсједника Скупштине), али и извјештај предсједника Републике Српске Милорада Додика о његовом суђењу у Сарајеву, госпођа Славка Доведан је упитала: "Да ли је подношење оставке једини начин очувања Републике Српске?"

Одговорићу госпођи Доведан, врло искрено и без икаквог калкулисања.
Подношење оставки побројаних функционера Републике Српске први је потез који би требало да се повуче у Републици Српској и крене са заустављањем њеног политичког пропадања и претварања Српске у отирач по којем ће газити њени и наши непријатељи.

Радован Вишковић умјесто да у овако деликатном политичком тренутку за Републику Српску покаже да је стасао у премијера на којег би се могли ослонити и народ и Српска, он се опредијелио да настави да игра улогу Додиковог и СНСД-овог војника... Не смије озбиљан предсједник владе, ако цијени државу у којој је премијер, напустити своје радно мјесто, напустити своју државу и бити демонстрант на територији друге државе. То је неопростиво!

Ненад Стевандић није ни политички ни интелектуално дорастао функцији на коју је изабран. Отворите званични сајт Народне скупштине па ће те видјети у шта га је Стевандић претворио... Предсједник Народне скупштине морао би будно да прати шта се дешава у Републици, да све вријеме мандата буде у комуникацији са шефовима парламентарних странака и шефовима посланичких клубова, да буде тихи организатор парламентарног живота у Српској и да на одговарајући начин реагује у опасним политичким ситуацијама за Српску. А сада, када живимо опасну политичку ситуацију за Српску, гдје је Стевандић?

Милорад Додик би посланицима Народне скупштине, на сједници затвореној за јавност, морао да изнесе своје виђење тока и завршетка суђења у Сарајеву и да од посланика затражи усвајање скупштинских закључака на ту тему.
Милорад Додик је, својим првим одласком у судницу у Сарајево успио да избјегне припремљену акцију хапшења, тако да се тај први одлазак у Сарајево показао као паметан потез. Међутим, нису му успјеле активности одуговлачења са почетком судског процеса. Изненадном промјеном судије и читањем оптужнице, непријатељи су му доскочили. Сада је доведен у врло тешку позицију. Ако настави са редовним појављивањем у судници нико га неће дирати до коначне пресуде, али ћемо сви ми и Република Српска постати таоци његовог суђења.
Ако Милорад Додик одлучи да поднесе оставку и ослободи нас улоге талаца предсједника Републике Српске, а у Сарајево на суђење буде ишао као грађанин Милорад Додик или одлучи да напусти овај простор - што су много боље варијанте и за нас и за Српску неголи да му суде као активном предсједнику Републике - претходно би морао да среди кадровску ситуацију у Републици Српској. Не би смјело да се деси да Република Српска падне на неспремна плећа актуелног премијера и актуелног предсједника Народне скупштине. Очигледно је да они тај терет не би могли успјешно да носе.

А да остане све као до сада? Да се не подносе оставке, да у Сарајеву мирно суде предсједнику Српске?

Прогласиће кривим предсједника Републике Српске јер је познато да је Суд БиХ признао Кристијана Шмита за високог представника, прихватио Шмитове измјене Кривичног закона БиХ, прихватио сајт ОХР-а у којем су објављене Измјене Кривичног закона БиХ, признаје и "Службени лист БиХ" у којем су такође објављене Шмитове измјене Кривичног закона БиХ. Непозната је само висине затворске казне коју ће изрећи предсједнику Републике Српске.

Политичке импликације пресуде предсједнику Републике Српске несагледиве су у овом тренутку. Али да ће их бити - биће их. И те како ће их бити.
Зато и јесам прије пар дана написао да је на потезу Милорад Додик.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 02. 2024)