Приказивање чланака по тагу Milorad Dodik

Правосудна, бошњачко-њемачка, игра са суђењем Милораду Додику, вратиће се и једној и другој политици као бумеранг.

"Бећировић је користан идиот" каже Милорад Додик, а политички изузетно утицајни Американац Илон Маск, без икаквих предрасуда, написа: "Олаф је будала".

Нису ни Милорад Додик ни Илон Маск, те своје квалификације Бошњака Дениса Бећировића и Нијемца Олафа Шолца повезали са суђењем Милораду Додику; Међутим, сигуран сам да нема ниједног политичара у овој земљи који може да тврди да Бећировић и Шолц незаинтересовано посматрају прилог (Суда БиХ) за биографије Милорада Додика и Кристијана Шмита, двојице главних актера најактуелнијег судског процеса на Суду БиХ.

Зашто сам Додикове и Маскове ријечи повезао са суђењем Милораду Додику?

Зато што су од интереса за Републику Српску!

Како?

Све да Суд БиХ и осуди предсједника Републике Српске, а по свему судећи, хоће - Кристијан Шмит ће, у Републици Српској, бити још већа ништица неголи је сада. Дакле, њемачка дипломатија је, гурајући Шмита у БиХ да покори Србе, сама себи забила политички аутогол. Ништа од покоравања Срба неће бити, без обзира на то како ће да гласи пресуда коју ће, помоћник команданта за правне послове у 45. Брдској бригади из Неретвице Сена Узуновић, да прочита Милораду Додику.

А Денис Бећировић, зашто њега уврстих у објаву, као неког ко је нехотице помогао Републици Српској?

Денис Бећировић, њемачки фаворит у креирању најновије накардне бошњачке политике, остаће упамћен као бошњачки политичар који је, политичарима и бирачима у Републици Српској, и те како, огадио Предсједништво БиХ. До те мјере га огадио, да ће и они најмалоумнији српски политичари, на понуђену им кандидатуру за члана Предсједништва БиХ, устукнути.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 11. 2024)

"Ако не може преко европских институција, новац за неке од пројеката, Српска ће у наредним мјесецима покушати да обезбиједи преко Развојне банке БРИКС-а", рекао је синоћ предсједник Српске Милорад Додик, на свом РТРС-у.

Нова развојна банка БРИКС је финансијска институција Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке. Њено сједиште је у кинеском Шангају. Циљ банке је финансирање инфраструктурних и пројеката одрживог развоја у чланицама БРИКС-а, али и у земљама у развоју. Од 2022. Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати придружили су се БРИКС-у као нове пуноправне чланице. Република Српска је на скорашњем самиту чланица БРИКС-а у Казању била само посматрач.

Може ли Република Српска, као посматрач са посљедњег самита чланица БРИКС-а у Казању, добити кредит од Нове развојне банке БРИКС-а?

"Наћи ћемо начин и искористити пријатељства да затражимо да одређене пројекте финансира БРИКС развојна банка", тврди Милорад Додик.

Убрзо ћемо добити одговор и знати да ли Република Српска може стићи до новца из Нове развојне банке БРИКС-а.

Да сам предсједник Републике Српске и да имам статус код предсједника Русије какав има Милорад Додик, аплицирао бих код Нове развојне банке БРИКС-а за добијање средства за финансирање најважнијег пројекта за Републику Српску АУТОПУТА ИСПОД ДИСТРИКТА БРЧКО и ослонио се на пријатеље.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 10. 2024)

Моја јутрошња објава "Не увлачите, поновно, Српску у приче о ратним злочинима!", била је врло посјећена и са значајним бројем коментара.
У једном свом одговору, написао сам: "Углавном не дисутујем са ставовима грађана, јер грађани имају право да буду и овакви и онакви, и у праву и у криву. Међутим, политичари који врше власт морају пажљиво анализирати ефекте својих потеза, али не да мјеркају да ли ће то бити у њиховом интересу (као што углавном раде), већ да то чине у интересу Српске и нашег народа. Српској никако није у интересу да у дио свијета који нас окружује оду информације које иду у прилог раду "крњег" Уставног суда БиХ и у прилог бошњачким политичарима који су поднијели захтјев о забрани уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Срској."

У конкретном случају - у случају уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Српској, у данима када су дефинитивно погазили три године политике у коју су се заклињали, и "непостојећег" Шмита учврстили на позицији високог представника - власт у Српској, користећи имена и презимена Караџића и Младића, и то под маском наводног афирмисања и уписивања у уџбеник историје, уз помоћ крњег Уставног суда БиХ и бошњачких политичара који су том суду поднијели захтјев, игра игру троструких стандарда. Таквом игром Милорад Додик покушава да олакша свој положај у процесу који се води против њега, на Суду БиХ, због трогодишње политике коју је водио вријеђајући "непостојећег" Нијемца и омаловажавајући "крњи" Уставни суд БиХ.

Мало замршена игра, која ће се, ипак, временом, да распетља.

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 10. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1255-ne-uvlacite-ponovno-srpsku-u-price-o-ratnim-zlocinima

Литијум, литијум, литијум...
Како се десило да план експлоатације литијума постане главна политичка тема у Србији и Српској, иако ниједан политичар није о копању литијума причао прије избора?

Да ли смо морали да се нађемо пред дилемом: копати литијум или не копати литијум?
Зашто је Александар Вучић, предсједник Србије, свом народу направио тај проблем?
Зашто га у свему томе, иако види да се народ буни, планира да прати и предсједник Републике Српске, Милорад Додик?

Постоји ли још неки народ у Европи, осим Срба, којег су његови политичари оптеретила темом експлоатације литијума?

Нисам чуо, а ни прочитао да о томе брину други европски народи.

(Доктор Драган Ђокановић, 31. 07. 2024)

Напомена: Фотографисано у Требињу - Република Српска.
Замислите, молим вас, да неком падне на памет да и око Требиња почне тражити литијум? Није ни то немогуће! У Србији је око 70 општина у опасности...

"Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија данас је одредила седам субјеката (Infinity International Group, Prointer, Kaldera, Infinity Media, K-2 Audio Services, Una World Network i Sirius 2010) и два физичка лица (Ђорђе Ђурић и Миленко Чичић) који осигуравају главне изворе прихода корумпираној мрежи покровитеља предсједника Републике Српске Милорада Додика", јучерашње је саопштење Амбасаде Сједињених Америчких Држава.

"Одлазећи квази амбасадор Мајкл Марфи је сву своју енергију усмјерио на кажњавање што већег броја српских компанија и појединаца" - реакција је потпредсједнице СНСД-а Сање Вулић.

За Вулићевом, у оданости Игору и Милораду Додику не заостаје ни замјеник предсједнице Вијећа министара БиХ, такође високи функционер СНСД-а, Сташа Кошарац, који је пожурио да америчком амбасадору у БиХ поручи да је: "Цијели амбасадорски мандат протраћио на манипулативно изношење ноторних неистина, инсинуација и сулудих оптужби на рачун Српске, њеног руководства и предсједника Додика." "Не дао Бог да нас он хвали! То би значило да смо издали интересе Српске и њених грађана.", изричит је Кошарац.

"А интерес Српске су све те побројане компаније?", питам Сању Вулић и Сташу Кошарца.

Лично, као грађанин Српске и будући кандидат за предсједника Српске немам ниједну конвертибилну марку користи од побројаних компанија. Чак, осим познатог Проинтера, не бих могао да споменем ниједну од оних које су навели из америчке амбасадe у БиХ.
Да ли корист има Милорад Додик - не знам!
Какву и колику корист има Република Српска од тих компанија, требало би да грађанима Српске кажу, у све то добро упућени политичари, Сања Вулић и Сташа Кошарац.

(Доктор Драган Ђокановић, 19. 06. 2024)

"Ви сте толико дали контрадикторних изјава о Милораду, тешко је и набројати. Сад, ево, поново једна у низу, око тог Деветог јануара....шта, ШТА на крају закључити???", написао је у свом коментару, на моју јучерашњу објаву "Моја политика заснована је на Уставу Републике Српске!" господин Слободан Тошић.

"Додик понекад уради оно што се уклапа у моју политику, а чешће уради оно што мени не одговара. Примјера ради: Да сада схвати да му је ова декларација непотребна, а погура изборни закон - одмах би га подржао у томе. Јер Изборни закон Републике Српске је мој политички став! А у Уставу је то предвиђено и зато кажем да је моја политика заснована на Уставу Републике Српске. Прије него што смо добили Устав, мој политички став је био да нам треба Устав, претходно да нам треба Република, у рату да поштујемо Устав...", одговорио сам.

Одлична је ово прилика да напишем неколико реченица о 9. јануару, којег спомиње и господин Тошић, у свом коментару.

Свој став о 9. јануару, дану у којем је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ, више пута сам износио. 9. јануар је само један од дана - Дана Републике Српске - у којима би требало да се сјећамо настанка Републике Српске.
Сам за себе, 9. јануар, ма колику му, ми, сада, важност придавали, само је дан у којем је потписан један документ који је могао и да пропадне да је Алија Изетбеговић дефинитивно прихватио и потписао Кутиљеров план, у којем Републике Српске НЕМА, а којег је прихватило тадашње српско вођство (Караџић, Крајишник и Кољевић).
Без Дејтонског споразума и његовог потписивања у Паризу, 9. јануар је само оно што сам већ написао - дан у којем је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ. Међутим, са прихватањем постојања Републике Српске и прихватањем њеног имена, путем Дејтонског споразума - 9. јануар је добио на важности.
Дакле, без Дејтонског споразума, 9. јануар не би могао да има данашњу вриједност.
Уз поштовање Дејтонског споразума и са мало другачијим приступом обиљежавању дана настанка Републике Српске, а уважавајући стварну политичку вољу нашег народа из тог периода - имали бисмо политички и историјски утемељене дане државности Републике Српске, којима нико не би могао "перо да одбије".

Да се вратим актуелном предсједнику Републике Српске и мојим, како то рече Тошић, контрадикторним изјавама када је Милорад Додик у питању.
Постоји у Републици Српској значајан процент становништва које мрзи Милорада Додика и које ту своју мржњу трансферише у правцу свих полтичара који било шта позитивно кажу о Милораду Додику. Пошто Милорада Додика врло цијени руски предсједник Путин, нашли су се у проблему: мрзе Додика а воле Путина.

На нашем посљедњем виђењу, у Бањалуци, тек изабраном предсједнику, сам рекао: "Хајде да се сликамо, подржавао сам те уочи ових избора, упркос мржњи коју сам осјећао ради те јавне подршке. Међутим, немам личну нелагоду због тога."
И сликали смо се...
Неколико дана касније, из једне општине у источном дијелу Српске, (вјероватно тумачећи на свој начин фотографију на којој смо моја супруга, Додик и ја), од читаоца ове фејсбук странице, добио сам поруку: "Докторе, шта се ово дешава, људи који су изгубили изборе мрзе нас к'о највеће непријатеље..."

Да закључим: Не мрзим Милорада Додика! Подржао сам га уочи посљедњих избора. Гласао сам за њега да буде предсједник Српске. Желио сам да контролише нашу делегацију у Дому народа - за сада је контролише и ту је испунио моја очекивања. Очекивао сам Изборни закон Републике Српске, међутим касни се са њим. Републици Српској ће то створити велике проблеме. Нажалост, и код мене се јавила сумња да неке ствари против Републике Српске ради свјесно, не би ли за себе извукао неки бенефит...

Без обзира на ту моју сумњу, ако га не осуде на затворску казну на Суду БиХ, а ја постанем предсједник Српске, Милораду Додику ћу јавно понудити кабинет, државну лимузину и позицију савјетника за односе са Русијом и Кином. Вријеме је да престанемо са мржњом према српским предсједницима, већ да користимо њихова искуства, а у складу са интересима Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 06. 2024)

Из приватне поште:
"Добар дан. Како сте? Докторе, мене интересује Ваше мишљење, као човјека чија родбина ближа и даља је ратовала као и већина српског становништва у то вријеме. Можда је мало и глупо питање али ја размишљам о томе. По Вашем мишљењу да ли ће остати Република Српска!?
Ако није вријеме, боље не одговорити него некакве дипломатске одговоре ???‍. Хвала. Жив био. Поздрав од дјеце са Озрена!"

"Да ли ће остати Република Српска?"

До прије Декларације одговорио бих јасно: ДА, ОПСТАЋЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА!

Нажалост, послије (Вучићеве и Додикове) Декларације - не могу то да кажем! Успјела су та двојица политичара да помјере камен из лежишта, у којем је био од 9. јануара 1992. године и у коме се добро позиционирао, учврстио... А и разна (не)времена доносила су веће количине материјала и додатно лежиште ојачавала...
Међутим, двојица политичких авантуриста, доказаних државних губитника (Косово и Коридор), упетљаних у разне закулисне игре, обећања и погрешне процјене, а окружена специјалистима за маркетинг и политичке илузије - неразумно су помјерили камен из лежишта и оставили га на милост и немилост непријатељима... А непријатељи, к'о непријатељи, увијек будни - видјели да је камен помјерен, па привлаче багере...

Ако будемо само посматрали, упашћемо у велике проблеме...

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 06. 2024)

Из најновије приватне поште:
"Добро вече! Извињавам се на сметњи .. цитираћу Вас 'а понудио је и Србији да 9. јануар постане 15. фебруар..' Гледам данашње објаве појединих 'политичара' , плаче ми се .. Укидају ли они ово 9. јануар??? Укидају ли оно свето? Све је то по наређењу њихових власника! Имали смо референдум о 9. јануару који је послије проглашен обичном анкетом, извињавам се ако гријешим." (Б.Н)

Наравно да је опасно то што је Милорад Додик понудио 9. јануар Александру Вучићу, (намјерно наводим само њихова имена, јер за ово што раде ниједан од њих двојице нема легитимитет народа ни у Републици Српској ни у Републици Србији), али је још опаснија ствар што је Александар Вучић то прихватио. Као што је и опасна реченица из јучерашње Декларације: "Подсећајући се на Споразум од 29. августа 1995. године којим је Република Српска овластила Савезну Републику Југославију (чији међународноправни идентитет наставља Република Србија) да у њено име и за њен рачун потпише мировни споразум у Дејтону, САД и Паризу, Француска."

Непобитна је чињеница да је Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине (данашње Републике Српске) потписана 9. јануара у Сарајеву, у Босни и Херцеговини, односно тадашњој федеративној држави Југославији. Непобитна је и чињеница да је 29. августа 1995. године руководство Републике Српске овластило Слободана Милошевића да буде шеф делегације која ће, потписивањем мировног споразума, окончати рат у БиХ.

Прије него што је постао овлашћено лице и за Републику Српску, Слободан Милошевић је, обраћајући се делегацији ратне Републике Српске, рекао сљедећу реченицу: "Нико неће с вама да преговара!"
Да ли се та реченица нарочито допала Александру Вучићу, па Милораду Додику и (његовим) исподпросјечним политичарима, (Цвијановићевој, Стевандићу и Вишковићу), жели, попут Слободана Милошевића, да каже: "Нико неће с вама да преговара!"?

Све у свему, руководство Републике Српске, вјероватно се плашећи исхода суђења Милораду Додику, и те како сужава свој маневарски простор, а отвара га Александру Вучићу. Искуство Срба са Косова и Метохије нам јасно каже да није добра идеја "тикве садити" са Александром Вучићем.

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 06. 2024)

"Није донесен никакав службени став, нити је донесена било каква формална одлука о овом питању. У основи, упркос томе што Њемачка и Руанда номинално спонзоришу резолуцију, уз подршку неколико земаља, дјеловање сталног представништва БиХ при УН-у у изради резолуције, представљању њеног садржаја и лобирању за њено усвајање представља незаконит чин, одражавајући вољу само једне етничке групе унутар БиХ", писала је Српски члан предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, у писму УН-у...

Све је госпођа Цвијановић написала како јесте. Није пуно помогло, али је истина. И доказ за Суд БиХ! Да се у највишем државном органу БиХ, Предсједништву Босне и Херцеговине, десила завјера и државни пуч; да су апсолутну власт, супротно Уставу БиХ, преузели Денис Бећировић и Жељко Комшић, а да се пучистима придружио и амбасадор БиХ при УН-у Златко Лагумџија.
Значи, госпођа Цвијановић би морала да напише тужбу против завјереника и пучиста и упути је у Суд БиХ. Жељка Цвијановић је у име Републике Српске у Предсједништву БиХ и, као овлашћено лице, има обавезу да упути тужбу Суду БиХ за завјеру, државни удар и штету нанесену Републици Српској.

Мој савјет је да напише двије тужбе! Прва тужба мора да буде против Бећировића, Комшића и Лагумџије за завјеру, пуч и дјеловање против народа Републике Српске. Друга тужба против свих генерација муслиманско-бошњачких првака за вишевијековни зулум и сарадњу са сваким окупатором, а увијек против Срба.
Појам "зулум" подразумијева сва насиља над Србима, силовања Српкиња, угњетавања српског народа, набијања на колац српских првака, разбојништва по српским селима и српским насељима, вишевијековну тиранију Срба и Српкиња по Босни и у Херцеговини...
Све се то лијепо може описати и образложити у тој тужби, јер постоје бројни и необориви докази.

Јуче сам написао да би Милорад Додик, као предсједник Републике Српске, морао да тужи Хрватску за геноцид над Србима у 20. вијеку. То му је, као вишеструком српском предсједнику, историјска обавеза! А Жељка Цвијановић би, као главни представник директно оштећене Републике Српске, морала да тужи Бећировића, Комшића и Лагумџију за завјеру, пуч и антидржавне радње против једног од два конституента БиХ - Републике Српске, али и да тужи све муслиманско-бошњачке прваке који су се увијек приклањали освајачима и окупаторима и константно проводили зулум над Србима и Српкињама.

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 05. 2024)

"Хрватска би сада требало бар да ћути јер је управо НДХ починила највеће злочине на овом простору, починила је неспоран геноцид над српским народом", данас је изјавио предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Тачно тако!

Да то не би била једна у низу реченица које свакодневно изговарате, Предсједниче, и које затрпавају једна другу, узмите папир и оловку у руке и напишите тужбу против државе Хрватске за геноцид над Србима.

Скоро сте на сједници Народне скупштине изјавили да је комплетна Јасеновачка грађа сачувана и да се налази у Архиву Српске. Значи, 35.00 колор слика и преко 630 микрофилмова на којима се налази око 35 хиљада појединачних монохроматских снимака, стоји Вам на располагању. Наравно, и руководство Србије позовите, нека то буде заједнички пројекат Српске и Србије. Александар Вучић је у Генералној скупштини напоменуо да је "Пандорина кутија отворена". Према томе, изволите!
Ради се о глобално познатом геноциду! Геноциду ван сваке правне сумње.

Нека Вам спознаја о тежини пута којег су прешле госпође из Удружења "Мајке Сребренице", послужи као мотив да издржите.
Ако Вам се не да то да урадите, онда, као предсједник Републике Српске, овластите мене, одвојите симболичну суму из предсједничког буџета и нека ми Архив Републике Српске буде на располагању.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 05. 2024)