Госпођа Драгица Галијш Тошанић, у свом коментару на моју објаву "Може ли сутра у Брчком избити сукоб између Бошњака и Срба", написала је: "Колико се сјећам Алија Изетбеговић је имао услов за дистрикт Брчко или неће потписати Дејтонски споразум."

Одговорио сам госпођи Галијш Томанић: "Дејтонски споразум познаје само БиХ састављену од Републике Српске и Федерације БиХ. Ни у Уставу БиХ, (то је Анекс 4 Дејтонског споразума), такође не постоји Брчко као дистрикт... Међутим, промјеном Устава Босне и Херцеговине, односно усвајањем Амандмана I од 25/26. марта 2009. године, територија предратне општине Брчко постаје Дистрикт..."

Ево тог Амандмана I на Устав БиХ, којег су усвојили и представници Срба из Републике Српске:

На основу члана X.1. Устава Босне и Херцеговине (Анекс 4. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 49. сједници Представничког дома, одржаној 25. марта 2009. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. марта 2009. године, донијела је Амандман I на Устав Босне и Херцеговине. У Уставу Босне и Херцеговине иза члана VI.3. додаје се нови члан VI.4. који гласи: "Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, који постоји под суверенитетом Босне и Херцеговине и спада под надлежности институција Босне и Херцеговине онако како те надлежности произилазе из овог устава, чија је територија у заједничкој својини (кондоминијуму) ентитета, јединица је локалне
самоуправе с властитим институцијама, законима и прописима и с овлаштењима и статусом коначно прописаним одлукама Арбитражног трибунала за спор у вези с међуентитетском линијом разграничења у области Брчког. Однос између Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине и ентитета може се даље уредити законом који доноси Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине надлежан је да одлучује о било каквом спору у вези са заштитом утврђеног статуса и овлаштења Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине који се може јавити између једног или више ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине или између Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине по овом уставу и одлукама Арбитражног трибунала.
Сваки такав спор такође може покренути већина посланика у Скупштини Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине која укључује најмање једну петину изабраних посланика из реда сваког од конститутивних народа."

Ко је од Срба из Републике Српске био, те 2009. године, у Представничком дому?

1. СНСД: Јовичић Славко, Калабић Драго, Кузмановић Жељко, Марковић Милица, Продановић Лазар, Шаин Весна, Тодоровић Јован и Живковић Милорад. Осам чланова СНСД-а.
2. СДС: Милићевић Љиљана, Новаковић Момчило и Околић Марко. Три члана СДС-а.
3. ПДП: Докић Бранко
4. ДНС: Милашин Љиљана

Без обзира на гласање у Представничком дому, могло је пет чланова делегације Срба, (делегацију је изабрала Народна Скупштина Републике Српске), да заустави усвајање Амандмана којим Брчко постаје Дистрикт БиХ у Дому народа Парламентарне скупштине. У тој делегацији били су: Иванић Младен (ПДП), Копривица Зоран, Љубичић Драго и Мајкић Душанка (СНСД) и Шараба Слободан (СДС). Као што знамо и данас свему томе свједочимо Брчко је постало Дистрикт.
Такође знамо да сваком усвајању закона у БиХ претходе неке нагодбе, па сам сигуран да су далеко од очију јавности српски политичари, (а на основу ових имена да се закључити да су у свему томе главни били Милорад Додик и Младен Иванић), СКЛОПИЛИ ДИЛ са неким, и ратну операцију "Коридор" помножили са нулом.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 03. 2024)