"Драгане, читао сам да си планирао да се кандидујеш за предсједника Републике Српске 2026. године, је ли то дефинитивна одлука?", упита ме јуче један професор универзитета, иначе мој дугогодишњи пријатељ.
"Да!", одговорих.
"Знаш, твоја прича задире у суштину праве и чисте политике каква је стварно потребна народу и држави, а Додик, који ће сигурно бити кандидат и на тим изборима, је бескрупулозни прагматик коме бављење политиком служи за све оно о чему многи годинама говоре, а што није чиста политика. 'Пун' је пара, има јаку страначку инфраструктуру, стално добија подршку из Русије па му ни Вучић није ништа могао... Знам да си ти свега тога свјестан."
"Додик је врло искусан политичар, и све је тако као што кажеш. Али, зар и ти не мислиш да његове способности и вишедеценијска политичка вјештина много више користе његовом окружењу, неголи народу?", упитах га.
"Показало се, претходних година, да је Додик најбољи политичар у Босни и Херцеговини, али ти, у свом карактеру, имаш оно што Милорад Додик никада неће моћи да има, и у томе је твоја предност!"
Захвалио сам се пријатељу на овој посљедњој реченици, али нисам хтио да питам на шта је конкретно циљао, рекавши:"Ти, у свом карактеру, имаш оно што Милорад Додик никада неће моћи да има!"
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 05. 2024)
