За јутрошњу објаву издвојио сам три коментара, написана посљедњих неколико дана:

1. "Ноћас сам изашао да видим матуранте. Језа је прошла кроз мене. Само 75 матураната и то са трећим разредом заната. Туга, шта друго рећи. У основну школу, са једном подручном, се уписује 68 ученика. Шта ће нама изборни закони, зашта власт, оволика администрација? Нико на скупштини Републике Српске, ни на општинским скупштинама да слова проговори о томе. Одборници, министри и сви остали блиски власти за четири године само својој д‌јеци гледају да обезбиједе иностранство. Баш сам разочаран и са ким год причам у вароши Гацко, исто тако. Само једна ријеч из њихових уста: туга, туга.", пише о стању у Гацку, господин Мишо Сушић.

2. "Откуд то да ПДП-у, енглескињи Тривићки, Вукану-малом рекеташу нису блокирани рачуни, а СДС-у јесу?!!!", пита ме господин Споменко Ђаковић.

3. "Докторе, Ви би требали да преузмете СДС. Способнији сте од комплетног руководства странке.", предлаже Душан Јовановић.

Ево мојих одговора:

Ад 1) У свакој држави у којој се након избора конституише власт, само су изабрани политичари одговорни за стање у друштву те земље. Због оваквог стања у Гацку, а сви знамо да Гацко није изолован случај, изабрани политичари у Републици Српској не би смјели да прихвате једну једину марку мјесечне плате. Нажалост, неће се ни осврнути на овај прецизни пресјек стања једног добронамјеног и забринутог грађанина.

Ад 2) Да није било трагедије у породици Драгичевић из Бањалуке, политичке каријере Јелене Тривић и Небојше Вукановића биле би сигурно другачије. Лукаво су се приближили Драгичевићима, придобили ради тога симпатије грађана, постали препознатљиви и вјешто то претворили у политичке поене. Као потенцијално успјешни кадрови, постали су интересантни онима који инвестирају у политичаре, а знају зашто то раде. Дакле: рачуни Јелене Тривић и Небојше Вукановића нису планирани за блокирање. Управо обрнуто! СДС још увијек није дефинитивно политички пропао, и тога су свјесни сви они који прецизно анализирају политичку ситуацију у Републици Српској. Укидање трансакцијског рачуна СДС-у је трасирање пута те странке у нестанак са политичке сцене.

Ад 3) Да преузмем СДС? Прво да видимо шта би се ту повезало! Значи, дошло би до везе мог мозга (у којем настају све моје реченице и у коме се креира моја политика), моје енергије и мог имена (којег људи углавном позитивно доживљавају) са страначком инфраструктуром која је на посљедњим изборима за Народну Скупштину Републике Српске добила 95.640 гласова. Поређења ради, СНСД је добио 221.549 гласова. С обзиром на то да сам изашао у јавност као потенцијални кандидат за будућег предсједника Републике Српске, а знамо да је и Милорад Додик најавио кандидатуру, за побједу ми је потребно више од његових 300.180 гласова са претходних избора...
Дакле: Не могу да кажем да ми СДС није потребан, али су ми потребнији СНСД-ови бирачи који подржавају искрену патриотску политику у Републици Српској. Ту је тај простор за сарадњу мене и СДС-а. Морао би СДС да прихвати моју патриотску политику, а онда да скупа увјеримо досадашње Додикове бираче да је он погрешан кандидат за предсједника Републике Српске. Стање у Гацку је један од примјера да је Додикова политика погрешна политика.

(Доктор Драган Ђокановић, 19. 05. 2024)