"Докторе, независно од здравља, као неко коме је политика блиска, занима ме Ваше мишљење колико ће ово да траје у Београду са Универзитетом и даље кораке господина на власти.
Ми живимо већ три месеца без плате. Прети да ће затворити државне факултете..надам се да је само претња. Надам се да нећу у 57-ој години остати без посла, са кредитом над главом. Можда само крене да малтретира са платама и смањи их, или...не знам, и не разумем се.
Ја сам подржавала студенте, али кад овако удари по голој егзистенцији... Пуно поздрава!", пише у јутрошњој приватној поруци, коју сам добио од професорке запослене на београдском универзитету.

Одлучио сам да прво дам јавни осврт на ову поруку, не наводећи ни иницијале уважене професорке из Београда.

Читаоци мојих објава знају да сам на страни студената и других грађана Србије који су се придружили студентима и њиховим захтјевима да се сви кривци за смрт 16 особа, (преминулих након што се надстрешница са зграде жељезничке станице у Новом Саду обрушила на њих), нађу пред лицем правде и одговарају у складу са законом. Међутим, од првог дана студентских протеста, а увјеривши се да је власт Србије заузела непријатељски став према њима, и да је чврсто ријешила да не дозволи одмотавање клупка корупције, било ми је јасно да ће студентска борба бити и дуга и тешка. Сукобили су се са бескрупулозним људима из политике, који су своје досадашње животе посветили борби за власт - и стекли бројна исуства и вјештине. Једна од тих вјештина је и "куповина времена". "Куповином времена" чека се повољан тренутак за повлачење потеза против противничке стране. Управо то, сада, чине: не желе професорима да дају плате, правдајући то њиховим недоласцима на посао; оклијевају да распишу изборе, јер знају да би у овом тренутку изгубили власт. Осим што "купују вријеме" за себе, иду и на исцрпљивање студената, трагају за пукотинама у, могу сада слободно рећи, народном покрету Србије, лове и најмању политичку грешку и промптно реагују. Одговара им свако одуговлачење борбе против студената и њихових присталица. Знају да иза себе имају државну касу и бројне друге ресурсе. Студенти то, нажалост, немају.

"Рат" против власти у Србији, студенти и грађани Србије који су уз студенте, могу добити искључиво личном упорношћу, уз одрицања (ниједан рат се није добио без одрицања) и са вјером у успјех на изборима - кад' год да се избори десе.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 05. 2025)