– Ђокановићу, не подноси оставку! Остани да се боримо против ових криминалаца – говорио је Ратко Младић поздрављајући се са мном, у кругу фабрике „Фамос“, у
чијим је пословним зградама, на Корану, била смјештена администрација Владе Републике Српске. Десетак дана раније медији су објавили текст моје
неопозиве оставке на функцију министра за питања бораца, ратних војних инвалида и цивилних жртава рата у Влади Републике Српске...
Био сам први министар за борачка питања у току настајања Републике Српске. Формирао сам Министарство и, са сарадницима, припремио сва законска и подзаконска акта
која регулишу остваривање права из ове области, а у већини општина Републике Српске иницирао сам и помогао организовање надлежних општинских тијела неопходних
за функционисање овог државног сегмента.
– Ако мени на кућну адресу стигне папир да сам ратни војни инвалид са одређеним степеном инвалидности и ако од државе сљедећег мјесеца добијем инвалиднину, а знам
да Министарство није ни постојало до прије неколико мјесеци, онда је јасно да је неко дебело гулио на послу стварања државног система за ову област… Када је др
Ђокановић постао министар, морам бити искрен, нисам га доживљавао својим министром али сада пред свима вама кажем да је Драган Ђокановић мој и наш министар...
– рекао је, на борачкој скупштини у Бијељини, мјесец дана након што сам поднио оставку, Војислав Глигић, један од истакнутих вођа бањалучке борачке организације…
Желећи да борци имају најбољу могућу сарадњу са наведеним министарством и надлежним општинским секретаријатима, да организовано утичу на завршетак рата
и заштиту својих права, обавио сам и све припремне послове на конституисању Удружења бораца Републике Српске. Код мене се, још увијек, налази записник са
закључцима и именима људи које сам окупио и сa којима сам донио одлуку о оснивању Борачке организације... Командант Главног штаба Војске РС генерал Ратко
Младић и његови најближи сарадници подржавали су рад Удружења бораца Републике Српске, а један број високих официра био је и непосредно укључен у рад борачке
организације.
Гледао сам право у очи генерала Младића док је сугерисао да не напуштам Владу. Поглед као и стисак руке говорили су ми да је искрен.
– Хвала, генерале! Размислићу о Вашим ријечима – одговорио сам, не слутећи да више никада нећемо бити у прилици да разговарамо.
(Др Драган Ђокановић, 23. август 2020, одломак из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")
