Прича 1.
Отац му кренуо из Чипуљића у Београд, и стигао до директора на Топчидеру. Свака част!
Син оца који је кренуо из Чипуљића и стигао до директора штампарије новца на Топчидеру, постао је предсједник Владе Србије, па предсједник Србије - и мало му. Не држе га државни кабинети у Србији, већ би да се умијеша у односе између предсједника Сједињених Америчких Држава и предсједника Русије. А у држави му, на чијем је челу, незадовољни народ, скоро свакодневно, пуни улице и тргове.

Прича 2.
Отац му је из Бакинаца често ишао на пијацу у Загреб, да прода оно што произведе на свом имању, да подигне сина и пошаље га у Београд на факултет. Честитам!
Син, оца из Бакинаца, успио је у Београду и вратио се у своје Бакинце са факултетском дипломом. Није се на томе зауставио, био је и предсједник Владе Републике Српске, па предсједник Републике Српске. Међутим, мало му државни кабинети у Републици Српској! Он би да иде у Москву код предсједника Русије, и да скреће пажњу европске јавности на себе. Чак му и то мало, па би да глуми предсједника Сједињених Америчких Држава, са све црвеним качкетом. Ваљда да својим грађанима у Српској, који су у међувремену постали његови таоци, покаже да је он величина коју морају да чувају десетине младих Срба, са мецима у цијевима, спремних да погину за некадашњег продавца са загребачке пијаце.

Прича 3.
"Докторе, видиш ли оне људе који сједе за столом, близу улаза у ресторан?", пита ме Салих Шеховић, некадашњи играч Фудбалског клуба "Сарајево" и човјек који је, у дресу репрезентације Југославије, легендарном голману Лаву Јашину на Кошеву дао гол кроз ноге.
"Не знам, Шеха!", одговорих искрено.
"Они су владари Швајцарске, а скоро сваки дан, без икаквих комплекса, сједе ту, пију кафу и ужинају. Увијек без обезбјеђења. Сједе ли политичари у Југославији, у истим локалима са својим грађанима?"
Десило се то у Берну, у Швјацарској, у башти ресторана који гледа на Савезни парламент... Југославија је, наредних година, нестала са свјетске мапе. Иза ње су остале мале државице, углавном дужне милијарде и милијарде евра. А политичари никад богатији, незајажљиви, пуни комплекса. Хтјели би да се друже са лидерима најјачих држава и да бистре свјетску политику. Не би да брину о томе: ко им коло око куће игра.

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 05. 2025)