Политика
Приказивање чланака по тагу Doktor Dragan Đokanović
ПРИЧУ О УЛАСКУ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ СТАВИТИ У ЗАМРЗИВАЧ!
"Украјина треба да буде у могућности да користи оружје које смо јој дали", рекао је прије два дана, уочи састанка са министрима спољних послова земаља чланица ЕУ, шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борељ, изразивши и наду да ће земље чланице ЕУ дозволити Украјини да употреби ракете дугог домета за нападе унутар Русије.
Министри иностраних послова Њемачке, Француске, Пољске, Италије, Шпаније и Уједињеног Краљевства издали су заједничку изјаву да ће "додатно појачати војну, економску и финансијску подршку Украјини" у сукобу са Русијом.
Подршком ширењу НАТО-а у правцу Русије, директним уплитањем у рат између Украјине и Русије,(а чијем су избијању дале огроман допринос), те овом нановијом подршком Украјини за употребу америчких ракета дугог домета, чланице ЕУ и Велике Британије као да су одлучиле да постану један од фактора избијања Трећег свјетског рата. Рата који ће и Европску унију претовирити у ратиште.
Дужност званичника Републике Српске, чланова Скупштине, Владе и републичког предсједника, је да пријетње ширења рата из Украјине и у унутрашњост чланица ЕУ схвате озбиљно и усвоје одлуке о понашању Републике Српске у наредном периоду.
Једна од тих одлука требало би да буде замрзавање разговора на тему уласка БиХ у Европску унију - све док се, на сваком дијелу нашег континента, не учврсти мир.
Има нас довољно који се одлично сјећамо злочиначке улоге министара из Европске зједници у избијању ратова против Срба широм СФР Југославије, тако да нам је апсолутно јасно како би се и сада понашали према нама.
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 11. 2024)
ДОКТОРЕ, СВЕ СТЕ У ПРАВУ!
"Не сумњамо докторе, ни секунде, сва рубна подручја населити и ојачати, финансијски - да би народ остао и враћао се родној груди, за будућност дјеце и државе а не од данас до сутра. Све сте у праву", гласио је један коментар на моје претходне објаве о потреби јачања рубних општина Републике Српске.
Зашто смо дошли у овакву ситуацију да једину нормалну причу - причу о очувању и повећању нашег народа и чувању сваког педља Републике Српске, причу коју смо свакодневно морали да причамо од завршетка рата до данас, и да је будемо свјесни сваког тренутка - сада морамо прогласити спасоносним програмом за будућност?
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 11. 2024)
Везани чланци:
ДА ЛИ БИ СТАНОВНИШТВО БЕРКОВИЋА И ЉУБИЊА МОГЛО ДА СЕ ОДУПРЕ АГРЕСОРУ НА ЊИХ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ?
Којим путевима су освајачи и зликовци улазили у Источну Херцеговину?
Колико би наших људи, из Берковића и Љубиња, у овом тренутку, могло да отпочне одбрану Републике Српске у случају упада неког агресора на територију Репблике Српске?
Може ли мање од 3000 становника, (Берковићи су по попису становништва обављеног 2013. године имали 230 становника, а Љубиње 2595), да се одупре налету неких нових агресора и зликоваца који би кренули у правцу ове двије општине, желећи да освоје Републику Српску?
А сваком разумном човјеку из Републике Српске је јасно да напад на Берковиће и Љубиње, односно Херцеговину Републике Српске, не би био изолован!
Разумију ли ову проблематику политичари из Бањалуке, који ни својим Крајишницима нису обезбиједили сигурну саобраћајницу према источном дијелу Републике Српске, одакле би им једино могла да стигне помоћ?
У претходне двије објаве био сам врло јасан наводећи да ће ми међу главним приоритетима, а којих ћу се држати ако постанем предсједник Републике Српске, бити стављање акцента на Берковиће и Љубиње и претварање тих мјеста у јаке урбане цјелине.
Знајући себе и своје умијеће са парама и економисањем, могу да вам кажем, драга браћо и сестре, да бисте се изненадили шта бих све могао за Српску да урадим само са новцем из садашњег годишњег буџета предсједника Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 11. 2024)
Везани чланци:
АКО ЈЕ АНТИЧКИ РИМ ГРАДИО СКЕЛАНЕ МОЖЕ И РЕПУБЛИКА СРПСКА!
У јучерашњој објави, а и раније сам писао о томе, па и ишао у Скелане на разговор са Скеланцима о изградњи новог града на Дрини, нагласио сам да би ми, ако постанем предсједник Српске, један од главних приоритета био и градња нових градова у Скеланима и Берковићима.
Дужност и обавеза Републике Српске је да овјековјечи 3500 убијених Срба у Подрињу, који су убијени зато што су били Срби и зато што су били за Републику Српску! Најбоље је да се то уради подизањем новог града у Скеланима. Био би то град посвећен Србима који су жељели Српску и били убијени због тога, али и град будућности за наше нове нараштаје.
О простору у Сребреници на којем су земни остаци припадника 28. дивизије потребно је да Република Српска води рачуна, али Република Српска мора у том крају добити свој град будућности - Скелане! Ако је Стари Рим имао интерес да у Скеланима гради град са великим палатама, Република Српска има разлог више.
Сура ћу писати о значају Берковића и Љубиња за Републику Српску.
(Доктор Драган Ђокановић, 17. 11. 2024)
Везани чланци:
УВИЈЕК НЕКО ПОБИЈЕДИ НА ПРЕДСЈЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА!
- Докторе, ако се Милорад Додик не буде могао кандидовати на предсједничким изборима, кога бисте вољели за противкандидата? - упита ме господин А.К.
Разговор се водио у Источном Сарајеву, након одржаног рочишта Милораду Додику, на Суду БиХ. Господин А.К. зна да бих ја највише волио да побиједим Милорада Додика, на изборима за предсједника Српске.
- Може СНСД кандидовати неколицину људи, бивали су на високим позицијама, али, моје је мишљење, да нису ни до кољена Милораду Додику. А ни народ не воли, примјера ради, Шпирића, Цвијановићеву, Радмановића, као ни њихове трабанте попут Стевандића, Нешића и још неколицине политичара из СНСД-ове владајуће коалиције, а који показују видљиву жељу да, што би наш народ рекао, искоче на полицу након што испрате Додика. - био је мој одговор.
- А ови из другог блока из Скупштине, могу ли они имати кандидата који би могао побиједити?
- Кандидата могу имати, али врло тешко могу имати кандидата који би могао да побиједи.
- Ви мислите да бисте Ви могли побиједити њихове кандидате и постати предсједник Републике Српске? - наставио је да пита господин А.К.
- Мој план је да се што више наших грађана упозна са мојом политиком јачања Народне скупштине, градње аутопута између западног и источног дијела Српске, те градње модерних градова на подручју Скелана и Берковића. Жеља ми је да их заинтересујем за такву политику, да пробудим у њима патриотску амбицију и ентузијазам - ствари које су им ратни и послијератни криминалци учинили бесмисленим, а које су неопходне за опоравак нашег друштва и грађење боље будућности у Српској.
Ако наш човјек прихвати такву политику, осјећаћу се као да сам побиједио. Предсједничка функција, сама по себи, без прихватања те моје политике од стране народа, није нешто што мене привлачи. Међутим, прихватање моје политике јачања Републике Српске, уз афирмисање патриотизма и ентузијазма, те правилно вредновање професионализма и професионалних амбиција од стране будуће Републике Српске - јесте нешто што би ме чинило срећним и дало ми подстрек да будем добар предсједник.
- Имате моју подршку! - рекао је господин А.К.
- Увијек неко побиједи на изборима. Можда то будем и ја са мојим сарадницима, међу којима и Вас видим. - рекао сам господину А.К, на крају нашег пријатељског и отвореног разговора.
(Доктор Драган Ђокановић, 16. 11. 2024)
РЕПУБЛИКА СРПСКА ОД ИДЕЈЕ ДО ДЕЈТОНА
Моја књига "Република Српска од идеје до Дејтона" и званично је издата.
Књигу је издао "Едукатор", из Републике Српске.
Да би настао материјал за ову књигу, требало је покушати одбранити миран живот у претходној држави и саму државу; Потом осмислити и организовати Републику Српску као државу спаса за Србе из бивше југословенске федералне јединице Босне и Херцеговине; Све то преживјети; Знати то све описати; А онда, тридесетак година касније, основати и "Едукатор" - да би књига могла стићи до читалаца и постати јавно добро.
Није било лако, али се успјело.
Врло сам задовољан!
Књигу о настанку Републике Српске нисам имао намјеру да пишем. Чак ми је одговарало што су ме моји предрaтни политички савезници и ратни другови, како ми то прије двадесетак година призна књижевник Мирослав Тохољ,"обрисали одакле су год могли".
Само сам се насмијао на ту његову реченицу. Нису ме повриједиле те ријечи, јер сам све оно што сам сматрао битним, а тицало се настанка Републике Српске и моје улоге у том послу - имао сачувано за своје синове. Нисам му то, наравно, рекао.
А онда, мислим 2010. године, напросто сам морао да стављам "на папир", (ово "папир" значи рачунар), оно што је навирало из моје меморије. Прича по прича, без хронолошког ређања... Али почетком 2017. године, давши отказ на клиници на којој сам радио, појавила су ми се слободна јутра у којима сам могао да пишем; И одлучио сам да све комплетирам, да напишем оно што је недостајало, и то послажем по годинама, од 1990. до 1996.
Сазнавши за написане приче, господин И. Д. сугерисао је да их објавим. Предложио ми је Завод за издавање уџбеника Републике Српске и организовао виђење са тадашњим директором Завода Ристовићем. На састанак сам понио дебелу укоричену фасиклу са свим текстовима. Ристовић је то одушевљено преузео. Међутим, неколико дана касније, звони ми телефон: "Докторе, не смијем ово објавити!"
Договорили смо кафу и доручак у једном ресторану у Источном Сарајеву. "Није ништа лично, али не смијем. Нешто из медицине што напишете, радо ћемо објавити", рекао је, враћајући ми фасциклу. Господин И. Д. није могао да вјерује да оно што је он, (рече ми да је то било "у једном даху"), читао, Завод за издавање уџбеника Републике Српске није "смио" да објави.
Након тог неуспјеха са директором Завода за издавање уџбеника Републике Српске, одлучио сам да штампам предиздања књиге у својој режији, и по неколико комада. Писао сам посвете на свакој књизи, људима који су долазили по њу, желећи да сазнају истину о настанку Српске. Тако се књига "Република Српска од идеје до Дејтона" нашла на свим континентима. У малом броју примјерака, али је почела да "путује".
Онда сам, онако како је и својствено мојој природи, (нема предавања), одлучио да са супругом и синовима, покренем формирање издавачке куће "Едукатор".
Дуго је то све трајало...
Било како било, прије неколико дана, из Народне библиотеке Републике Српске добили смо све оно што је потребно да се књига "Република Српска од идје до Дејтона" и званично појави. Издавач књиге је "Едукатор". Све што се тиче књиге, све осим штампања, дјело је мене и моје породице. О нашем трошку штампаће се и првих 300 примјерака књиге.
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 11. 2024)
"ПА ИЛОН МАСК ЈЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ЗАР НЕ!"
Правосудна, бошњачко-њемачка, игра са суђењем Милораду Додику, вратиће се и једној и другој политици као бумеранг.
"Бећировић је користан идиот" каже Милорад Додик, а политички изузетно утицајни Американац Илон Маск, без икаквих предрасуда, написа: "Олаф је будала".
Нису ни Милорад Додик ни Илон Маск, те своје квалификације Бошњака Дениса Бећировића и Нијемца Олафа Шолца повезали са суђењем Милораду Додику; Међутим, сигуран сам да нема ниједног политичара у овој земљи који може да тврди да Бећировић и Шолц незаинтересовано посматрају прилог (Суда БиХ) за биографије Милорада Додика и Кристијана Шмита, двојице главних актера најактуелнијег судског процеса на Суду БиХ.
Зашто сам Додикове и Маскове ријечи повезао са суђењем Милораду Додику?
Зато што су од интереса за Републику Српску!
Како?
Све да Суд БиХ и осуди предсједника Републике Српске, а по свему судећи, хоће - Кристијан Шмит ће, у Републици Српској, бити још већа ништица неголи је сада. Дакле, њемачка дипломатија је, гурајући Шмита у БиХ да покори Србе, сама себи забила политички аутогол. Ништа од покоравања Срба неће бити, без обзира на то како ће да гласи пресуда коју ће, помоћник команданта за правне послове у 45. Брдској бригади из Неретвице Сена Узуновић, да прочита Милораду Додику.
А Денис Бећировић, зашто њега уврстих у објаву, као неког ко је нехотице помогао Републици Српској?
Денис Бећировић, њемачки фаворит у креирању најновије накардне бошњачке политике, остаће упамћен као бошњачки политичар који је, политичарима и бирачима у Републици Српској, и те како, огадио Предсједништво БиХ. До те мјере га огадио, да ће и они најмалоумнији српски политичари, на понуђену им кандидатуру за члана Предсједништва БиХ, устукнути.
(Доктор Драган Ђокановић, 14. 11. 2024)
СПРЕМНИ СУ ЉУДИ ДА РАДЕ ЗА СВОЈУ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Спремни су људи да раде за своју Републику Српску!
Ево једног писма које то потврђује!
"Добро вече, будући предсједниче! Нисам превише активан у посљедње вријеме, читам сваки твој коментар, лајкујем и углавном се слажем.
Желим да будеш мој гост са Драганом, па да о свему добро попричамо. Не заборави, Докторе, да сам комунистичко дијете и да се тога не стидим, голим рукама, лопатама, будацима и сл. изградили смо ту државу. Знаш ти то добро и тебе је та држава изњедрила и створила. Немој ме погрешно схватити, не жалим ја пуно Југославију, нити подржавам никога слијепо. Са тобом хоћу да радим за Српску Републику. Мојих је много изгинуло за ову државу широм Републике Српске. Многима се не зна ни ђе су кости. Кажем ђе, јер су ми тако ћаћа и ђед говорили. Ово ти све пишем јер у твојим коментарима често окривљујеш комунисте. Да се разумијемо, у праву си! Зашто? Па на челу свих такозваних демократских партија јесу бивше вође СКЈ... Обогатили су се углавном нерегуларно и пљачком, стварајући и правећи законе да своја велика богаства ставе у оквире закона у чему им упадно помажу данашње судство, полиција и њихови политички сљедбеници.
Прави ствараоци Републике Српске живе биједно (углавном). Команданти, официри, су добро ситуирани, нема официра у Републици Српској да не живи добро, док обични борци живе веома лоше. То што им даје држава је мизерија. Ја нисам ни у једној партији, Докторе. У мом срцу и души остале су социјалистичке идеје, које садашње такозване демократске партије уграђују у Устав, разне законе, своје програме рада, а исти ти су толики богатуни да ни у Европи таквих капиталиста нема. То ти добро знаш.
Зашто нас ЕУ неће? Није им јасно да се за 30 ак година може стећи богаство, толико велико какво европски капиталисти вијековима стичу и чувају.
Пошто нисам добро, повриједио сам раме у лову а ужасно ме боли, извини на грешкама. Уморан сам, а бол ми не да да се сконцетришем.
Знам ја да не спаваш, бринеш ти о Републици Српској. То ми је моја супруга читала.
Лаку ноћ."
Хвала лијепо, за искреност! Хвала за понуђену сарадњу у интересу републике Српске! Хвала за позив да вас посјетимо!
Доћи ћемо!
(Доктор Драган Ђокановић, 13. 11. 2024)
ЗАШТО ЈЕ НАТАЛИТЕТ У СРПСКОЈ НИЗАК И ЗАШТО ЈЕ МЛАДИ НАПУШТАЈУ?
На моје реченице да ће ми, наравно ако будем изабран за предсједника Републике Српске, три главна приоритета бити: "1. Да Народна скупштина постане неприкосновено политичко-државно мјесто одлучивања у Републици Српској.
2. Да Народна скупштина буде централно политичко-државно мјесто креирања политике са којом делегација Републике Српске иде на ниво БиХ, односно у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
3. Да почнемо градити Коридор Републике Српске, значи да почнемо градити аутопут који ће, пролазећи испод Брчко дистрикта, увезати Републику Српску у чврсту државну цјелину.", услиједио је сљедећи коментар: "Све је ово у реду ал' проблем свих проблема је наталитет. У нади да ћете бити предсједник Републике Српске ово мора бити на првом мјесту. Ако нема народа не требају ни аутопутеви."
Дивна је ово прилика да, драга браћо и сестре, поразговарамо о томе како да се у Републици Српској повећа наталитет и да се заустави одлазак младих.
Лично мислим да млади, из цијеле Републике Српске, одлазе зато што су владајуће странке, можда и не знајући шта чине, Народну скупштину претвориле у институцију чији се закони и одлуке не поштују ни на навоу Српске, а ни на нивоу БиХ; Из западног дијела Српске одлазе углавном због страха за будућност, јер је западни дио одсјечен и неспреман да се одбрани у случају агресије на њега, и та чињеница депримира маде људе; Из источног дијела Српске млади одлазе зато што су политичари и бирачко тијело западног дијела Српске, у свакодневном животу, себе прогласили Републиком Српском а видљиво је да њоме врло лоше управљају, чак не управљају добро ни у корист грађана западног дијела, а поготово не у корист грађана источног дијела.
(Доктор Драган Ђокановић, 12. 11. 2024)
П.С. На фотографији, на клупи у парку, сједе моји синови Александар и Никола. Никола је љекар у Хитној помоћи у ДЗ здравља Источно Сарајево (за мизерну плату), а Александар је чекао папире, за регистровање издвачке куће, годину и нешто... Овдје су остали зато што им, моја супруга Драган и ја, свакодневно говоримо да Република Српска има перспективу, али да су јој потребни љубав младих, вјеровање у њен успјех, и неопходни ентузијазам. Нажалост, политичари који годинама "дрмају" буџетом и кредитима, својом су себичношћу, младима поприлично обесмислили наду у боље сутра Републике Српске.
Везани чланци:
СРПСКА МОРА ИМАТИ СВОЈУ САОБРАЋАЈНУ ЖИЛУ КУЦАВИЦУ!
На моју скорашњу објаву СА АУТОПУТЕМ ИСПОД БРЧКОГ СРПСКА ЋЕ БИТИ СКУПЉА И ДРАГОЦИЈЕНИЈА, услиједио је коментар: "Такав огроман пројекат би био прескуп за Републику Српску, питање имовинско право, у неким земљама иду та права до 10 метара у дубину земљишта!"
"Која је алтернатива?", узвратио сам.
Није услиједио конкретан одговор.
У једном, не тако давно објављеном тексту, побројао сам све општине Републике Српске које се налазе западно од Брчко дистрикта а чији је витални интерес постојање саобраћајнице, у власништву Републике Српске, која би их повезала са општинама источног дијела Српске и територијама Србије и Црне Горе. Навео сам у том тексту и да сам сигуран да у западном дијелу Републике Српске постоји економски потенцијал за изградњу "коридора" Републике Српске.
Аутопут испод Брчко дистрикта, који би повезивао западни и источни дио Републике Српске, био би "жила куцавица" Републике Српске.
Српска мора, а постоје бројни разлози за ову моју тврдњу, имати такву саобраћајницу - и у миру и у рату!
Непрестано ћу то понављати до избора за предсједника Републике Српске 2026. године, а ако ме бирачи изаберу за предсједника улазак у реализацију тог пројекта биће један од моја три главна приоритета.
Та три главна приоритета су:
1. Народна скупштина је неприкосновено политичко-државно мјесто одлучивања у Републици Српској.
2. Народна скупштина је централно политичко-државно мјесто креирања политике са којом делегација Републике Српске иде на ниво БиХ, односно у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
3. Коридор Републике Српске је аутопут који, пролазећи испод Брчко дистрикта, увезује Републику Српску у чврсту државну цјелину.
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 11. 2024)
Везани чланци:
